Prognoza Belex15 u + ili u - ?

Politicari tj vlast krenula je u zadnjih par dana da se ogradjuje od svoje bezuspesne ekonomske politike pa tako i javno najvaljuju da ce 2011 biti jos teza od ove godine.Pitanje za sve na forumu ,da li bi posto belex ionako nema veze sa svetom mogao i da nema veze sa samom Srbijom pa da uzleti bez obzira na najvaljenu tesku 2011.Inace nije mi jasno kako ce 2011. biti teza od ove kada smo u ovoj godini imali rast BDP 1,5% a u 2011 predvidja se rast od 3% u odnosu na 2010.

Pratio sam poslovanje nekih jacih firmi iz oblasti proizvodnje i cini mi se da ce za njih sledeca godina da bude sjajna, ali bas sjajna.
Problem u prognozama je to sto, cini mi se, u BDP ne ulaze samo proizvodne firme, a sve druge se nalaze u problemu (uglavnom zbog loseg mendzmneta), pa kad osrednjis i dodas subjektivnu percepciju glasaca da je gore nego sto jeste, dodjes do toga da politicari imaju pogodno tle ako igraju na kartu socijalne krize.
Sta drugi misle?

Političarima možda i odgovara slaba prognoza, da bi se posle mogli krajem godine hvalisati u predizbornom vremenu, da je ipak godina bila odlična. Ja mislim da če biti to odlična godina za belex.

Bugarin: Biće 2011. još teža od ove
9. decembar 2010. | 09:31 | Izvor: Novosti
Leskovac -- Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da situacija u srpskoj privredi nije nimalo ružičasta i da će naredna 2011. biti još teža nego ova godina
Analize koje imamo za deset meseci su veoma jasne i indikativne, rekao je Bugarin navodeći da je nivo industrijske proizvodnje ravan onom iz 90-tih godina.

Posle 2009. godine, u kojoj bruto društvenom proizvod beleži pad, posle višegodišnjeg rasta od 4,5 do sedam odsto, prošle godine je zabeležen pad od tri odsto.

"U ovoj godini beležimo rast od 1,6 do 1,8 odsto što je realno, i on bi trebalo da se nastavi do kraja godine. To je statistika i ako pogledamo koje grane su napravile taj rast dolazimo do zaključka da je on nedovoljan i neujednačen", kazao je Bugarin.

Svega 65 odsto privrednih grana zabeležilo je rast i to zahvaljujući finansijskom posredovanju i poslovima koji su nastali finansijskim posredovanjem, trgovinom hartijama od vrednosti i trezorskim zapisima, rekao je Bugarin.

Sve dobre firme su opterecene kreditima sa velikim kamatama od banaka,tako da im ispijaju svu dobit,ne vidim veliki napredak kod njih bas zbog tih kredita,dinar ce tone jod dublje,a novi porezi su na vidiku,gde ce drzava da namakne pare!?,od svih pa dodatno i od njih,budzet ce trpeti polovinu godine posle rebalansi ukoliko ne pojedu telekom,predizborna je godina,moje misljenje je da belex ide do jula-augusta na gore,posle ide stagnacija,mada ko zna sta su smislili ovi na vlasti i kakve nam bozicne darove donose?

Sofke ::

Sve dobre firme su opterecene kreditima sa velikim kamatama od banaka,tako da im ispijaju svu dobit,

A sta je recimo sa MESSER Tehnogasom, nemaju kredite, kompletno strani kapital, globalni razvoj...
Nisu bas sve firme opterecene.

Racunarko ::

Sofke ::

Sve dobre firme su opterecene kreditima sa velikim kamatama od banaka,tako da im ispijaju svu dobit,

A sta je recimo sa MESSER Tehnogasom, nemaju kredite, kompletno strani kapital, globalni razvoj...
Nisu bas sve firme opterecene.

izvinjavam se ,mislio sam na vecinu firmi,a i one koje se drze imaju problem sa obrtnim sredstvima,a banke su u poziciji da ih deru, i otkidaju im lavovski deo zarade,pozdrav

Nisam prevelik optimista, hajde nek me obraduju i ispadne da nisam u pravu.
Samo veći dolazak stranog kapitala koliko ja vidim može da pogura stvari na bolje...

Slazem se sa Fricom...niko ne bi bio srecniji od mene ali sve prognoze su prilicno sumorne...

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) promovisala je ovogodišnju Sivu knjigu, u kojoj se nalaze kritike i lista najlošije kotiranih ministarstava po pitanju sprovođenja reformi.

Treća po redu NALED-ova SIva knjiga pokazuje da Srbija i dalje zaostaje u sprovođenju reformi propisa. Od 75 prikupljenih najrelevantnijih predloga iz 2008. godine, Vlada RS je do danas potpuno prihvatila samo šest, a delimično sprovela još njih deset.

Govoreći na promociji Sive knjige, Lu Brefor, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da je u našoj zemlji u narednom periodu imperativ smanjiti nezaposlenost. "Stvaranje pozitivne ekonomske klime za otvaranje novih radnih mesta može doći samo zahvaljujući razvijenom privatnom sektoru, i to prevashodno malim i srednjim preduzećima. Oni su najveći poslodavci i u najrazvijenijim ekonomijama. Danas je ime igre konkurentnost, a kašnjenjem u reformama Srbija dolazi u poziciju da gubi povoljnu startnu poziciju u regionu", napominje Brefor.

Na NALED-ovoj Sivoj listi ove godine našli su se Ministarstvo trgovine i usluga, koje je po međunarodnom rangiranju 138. od 139 zemalja u pogledu raširenosti monopola, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, zbog otežanog dobijanja građevinskih dozvola, kao i ministarstva poljoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja i finansija.

Ja se pouzdam u prodaju Telekoma. Politicari ce na kraju godine da se hvale kako su zahvaluci njihovom umecu naparavili necekivano jako godinu, ista prica kao kada se prodala bivsa telekomunikacija. Ako se nevaram u tom periodu i B.B. je dozivela nsj vecu slavu. Treba biti oprezan u svakom slucaju ali jedno znam treba kupovati akcije Telekoma ili jos jedan predlog za sve drugare sa foruma otvarajte zalagaonice moze lepo da se zaradi jer sada prodaju oni koji su kupovali i sta im treba i sta im netreba a sada prodaju sta im treba

Očekivanja za 2011. godinu

Mišljenja: Realni sektor


http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=1426&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate=Sample2&cntnt01returnid=54

Moje misljenje je da ce belex biti na nivou oko 900 ip, a vase?

ako mislis na belexline, slozio bih se... (salim se)

trenutno na belexu se aktivno trguje na manje od 15ak hartija. dok nas ne zapljusne val love sa zapada nema znacajnijeg rasta indexa.

naravno, vreme je pokazalo da na nekim hartijama moze ozbioljno da se zaradi i u trenutnim okolnostima.

mislim da je osnovni problem sto berza vise nije u modi, kao nekad. a tako je kod nas sve se dogadja stihijski u naletrima. oni koji su nekada bili prisutni na berzi, povukli su se. verovatno imaju i neke dugove.

prosecna plata je znacajno pala od tih vremena. promenio se mentalitet. nekada su svi mislili, moze biti samo bolje. zaduzuj se, investiraj. danas, vecina ne zna koliko jos mozemo da tonemo. drzava ima OZBILJNE PROBLEME u sopstvenom finansiranju. dinar visi o koncu. ostao je jos telekom. pitanje je kolika ce ta doza biti i koliko ce trajati.

prostora uvek ima, zavisi od vestine.

Ne vidim razlog da bude nesto specijalno bolje nego ove godine.

Mnogo bolje .........
Ocekujem vise novca od investitora .......

Ocekujem rast obima trgovanja ... Aikb ce sigurno rasti zbog fondova koji su tu. Agbn takodje mora rasti ako prodje neki fer dokap. Te dve hartije mogu izvuci belex 15 do 800-850 poena bez ikakvih problema. Nis postaje dobra investicija i jedna od najboljih prilika za ulaganje u ovom regionu. Videcemo sta planiraju buduci vlasnici imlk i bmbi, ali ja verujem da nema na ovim hartijama vise potencijala za rast.

To conclude :

Ako ne bude znacajnijeg rasta prometa, ocekujem beleks oko 800 - 850 poena.
Ako poraste promet, moze ovo i do 1000 poena, bez problema.

MilanLaki ::

Ocekujem rast obima trgovanja ... Aikb ce sigurno rasti zbog fondova koji su tu. Agbn takodje mora rasti ako prodje neki fer dokap. Te dve hartije mogu izvuci belex 15 do 800-850 poena bez ikakvih problema. Nis postaje dobra investicija i jedna od najboljih prilika za ulaganje u ovom regionu. Videcemo sta planiraju buduci vlasnici imlk i bmbi, ali ja verujem da nema na ovim hartijama vise potencijala za rast.

To conclude :

Ako ne bude znacajnijeg rasta prometa, ocekujem beleks oko 800 - 850 poena.
Ako poraste promet, moze ovo i do 1000 poena, bez problema.

danas je bas blagi pad, sad ce nam trebati 3meseca da oporavimo rast!!! umesto na 700 u decembru, zavrsicemo na 630...

Od optimiste si za jedan dan postao pesimista.

Ja bih pozeleo da sledece godine berza mnogo poraste, pa da ja imam mnogo novaca pa da i ja idem na docek Nove Godine.

Nezahvalno je davati prognoze, naročito na Belexu.

Koliko se sećam, tokom proleća 2010. g., kada je belex15 prešao 700 poena, neki eksperti (analitičari iz brokerskih kuća), davali su javne prognoze da će se indeks do kraja godine popeti na 1600 poena. Kako se sve završilo - videli smo.

Jeste da je sve jako potcenjeno, ali je i jako nelikvidno. Ostaje nam samo da se nadamo da nas u 2011. svetski kapital neće više obilaziti - mrcvarenje već predugo traje. Naravno, pitanje je šta će naša vlada uraditi da privuče taj kapital. Do sada se baš nisu proslavili, sam ako pod tim ne smatramo rasprodaju svega što vredi.

Takođe, ne vidim da vlada nešto ozbiljno preduzima na obučavanju i privlačenju naroda da investira na berzi, a mislim da je podela besplatnih akcija idealna prilika za to. Činjenica je da smo siromašni, ali ne toliko koliko bi se moglo zaključiti po par promila stanovnika koji sada trguju.

O porezu na kapitalnu dobit da i ne govorimo.

Ono sto zabrinjava jeste najava veće inflacije u prvoj
polovini godine, dalje slabljenje dinara, zatim i
dalji problemi sa nelikvidnoscu kompanija,
ocigledna nestabilnost vlasti i sve izrazenije
socijalno nezadovoljstvo ljudi.
To mi izgleda znacajnije od
rezultata poslovanja pojedinih kompanija.

Možda će ova tabelica biti korisna da se podsetimo gde smo sve bili i gde smo sada:

31.dec. .....1 € .........B15 ........ B15/€ ....... Bline ....... Bline/€
2007........ 79,23 ...... 2.318 ..... 29,26 ....... 3.831 ....... 48,35
2008 ....... 88,60 ........ 565 ....... 6,38 ....... 1.198 ....... 13,53
2009 ....... 95,89 ........ 664 ....... 6,92 ....... 1.312 ....... 13,68
2010 ...... 105,50 ........ 652 ....... 6,18 ....... 1.283 ....... 12,16
max ........ 80,78 ..... 3.335 ...... 41,28 ....... 5.007 ....... 61,98
min ........ 94,10 ........ 347 ....... 3,69 ......... 842 ........ 8,88

B15 max (03.05.2007.) Bline max (03.05.2007.)
B15 min (11.03.2009.) Bline min (01.04.2009.)
(napomena: za Bline min, 1€ = 94,86 din)

Ne verujm da će nešto bitno drugačije biti u 2011.
Jedino dobro je ako se nastavi sa raskidom ljubavi izmedju politike i tajkuna.
Proces je započeo i mislim da će se nastaviti. To bo bilo dobro za Belex.

Ne samo da Srbija postaje veoma privlacna za strane investitore, vec :

SEVERINA nasla novog decka..... Milan Popović je poznat u poslovnim krugovima kao vlasnik valjaonice bakra "Sevojno" i "Amalco grupe"

Mislim da je u pitanju cista mladalacka ljubav. Nadam se da akcionari Valjaonice nece zameriti ako jedan deo profita ove godine ode na krstarenja itd. Bas je lepo videti mlade, uspesne i srecne..........

Bolje je citav zivot biti zaljubljen, uspesan i mlad nego jedan dan siromasan i star

Ja sam veciti optimista i uveren sam ( a to i zelim ) da ce se desiti toliko zeljeni BUM na nasem Belexu. Tu je NIIS, tu je Telekom, krajem godine kandidatura EU,...

Prosto ne mogu da verujem u to da ce jos 1 godinu biti mrcvarenje na ovim nivoima cena i sa ovako malim obimima na nekim akcijama.
Imamo dosta stranih fondova u raznim hartijama i mislim da ce oni razmrdati sve.
Mozda da se oslobodimo jos kojeg tajkuncica u akcijama i eto nam rasta.

Valjda ce se i ova nasa Vlada dozvati pameti i uciniti novim zakonima da se strani ulagaci osecaju sigurnije. Vec nas Evropa sa njenim upitnicima tera na to.

Mene ovo deprimira...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nastavak-odumiranja-trzista.lt.html

Djuka ::

Mene ovo deprimira...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nastavak-odumiranja-trzista.lt.html

samo opusteno sve ce to doci na svoje...mozda je sada naidealnije da krenes da investiras, polako ali sigurno, dobit je neizbezna...kad tad...

BEOGRAD, 10. januara 2011. (Beta) - Analitičari Erste banke u 2011. očekuju rast dobiti po akcijama u centralnoj i istočnoj Evropi od 20 odsto a u Srbiji posebno ukazuju na vlasničke hartije Sojaproteina [SJPT], Energoprojekta [ENHL] i AIK banke [AIKB].

Glavni pokretač na srpskom tržištu akcija trebalo bi da bude napredak u pogledu zahteva za prijem u članstvo u EU, ocenjuju stručnjaci Erste banke.

Oni kao podsticaj navode i novi zakon o tržištu hartija od vrednosti koji treba da bude usvojen u prvoj polovini godine.

Novi zakon, pored pooštravanja zahteva u pogledu transparentnosti i izveštavanja, treba da olakša inicijalne javne ponude.

Takođe bi, kako se navodi u analizi novosadske Erste banke, članice austrijske grupe Erste, u 2011. trebalo da se nastavi državni program raspodele akcija "da bi tržištu dao nešto svežeg materijala".

Među negativne aspekte za srpsko tržište vlasničkih instrumenata analitičari Erste banke su uvrstili inflatorna kretanja koja bi mogla da dodatno pokreću povećanje kamata.

U analizi Erste banke se navodi da poljoprivreda, s obzirom da daje 15 odsto BDP Srbije, ostaje jedan od motora izvoza a na tom sektoru izdvaja se Sojaprotein kao jedin evropski proizvođač soje koji ima sertifikat da proizvodi genetski nemodifikovanu soju.

Korporativno restrukturisanje omogućava Sojaproteinu da se usredsredi na proizvode od soje za ljudsku ishranu sa dodatom vrednošću, ističu u Erste banci.

U građevinarstvu analitičari Erste banke očekuju oporavak tržišta u Srbiji uz podsticaj tražnje jeftinih stanova i više velikih javnih projekata, uključujući infrastrukturu.

Stoga se u Erste banci fokusiraju na Energoprojekt, u kojem je država vlasnik 33,5 odsto, a koji je aktivan u izgradnji stambenih objekata, infrastrukture i energetike ne samo u Srbiji već u još 24 zemlje.

Na sprskom bankarskom tržištu Erste banka je istakla AIK banku zbog niske vrednosti njenih akcija koja, kako se navodi, verovatno predstavlja nižu cenu u odnosu na druge banke nego što je potrebno.

(Beta, 10.01.2011)

Vladulns ::

Na sprskom bankarskom tržištu Erste banka je istakla AIK banku zbog niske vrednosti njenih akcija koja, kako se navodi, verovatno predstavlja nižu cenu u odnosu na druge banke nego što je potrebno.

a sta onda reci za AGBN?!

RobinHood ::

Vladulns ::

Na sprskom bankarskom tržištu Erste banka je istakla AIK banku zbog niske vrednosti njenih akcija koja, kako se navodi, verovatno predstavlja nižu cenu u odnosu na druge banke nego što je potrebno.

a sta onda reci za AGBN?!

профитабилност...

Klijentela, management, staff, hipoteka........

AGBN = 0 poena

AIKB u buducnosti dobra poslovna banka Balkana AGBN kulovska banka dubioze


Slobodna procena laika koji zakljucke cesto donosi po onome sto vidi u svom gradu i okolini

DA LI JE TO TO da li se ovo berza budi AIK 3700 skoro sve akcije u plusu

Dominacija AIK banke u slaboj godini
Najprofitabilnija banka domaćeg tržišta ima pogodnu vlasničku strukturu za berzansko trgovanje kojom dominiraju investicioni fondovi, mahom inostrani

Protekla godina na tržištu kapitala mogla bi se oceniti kao prilično neuspešna, kako zbog novog pada prometa (treća godina u nizu), tako i zbog korekcije repernog indeksa najlikvidnijih hartija Beleks 15. Ova korpa akcija, koja u velikoj meri reprezentuje kretanja na domaćem tržištu kapitala, oslabila je nominalno oko dva odsto, a realno za više od petprocenata, ako se pridodaju isplaćene dividende, a oduzme snažno slabljenje domaće valute.

AIK banka –I po ostvarenom prometu, i po prinosu, niška AIK banka (AIKB) ostala jelider tržišta na kojem su druge hartije daleko kaskale za ovom akcijom. Ostvareni uspeh AIK-a posledica je odličnog poslovanja ove bankarske ustanove (najprofitabilnija banka domaćeg tržišta), ali i pogodne vlasničke strukture za berzansko trgovanje kojom dominiraju investicioni fondovi, mahom inostrani. Rast AIK-a možda bi bio i intenzivniji da tokom godine nije beležen jak pritisak paketa akcija aktiviranih iz bankarskih zaloga na strani ponude, nakon čije eliminacije je usledio snažan skok.

Komercijalna banka –Najveća banka po aktivi na Beogradskoj berzi i najveća banka kojom upravlja država, oslabila je tokom 2010. godine skoro 18 odstouz prosečan dnevni promet koji je bio manji od milion dinara. Premda je dokapitalizacija (sprovedena početkom godine)ojačala kapitalnu bazu ove banke, sa aspekta ulagača bila je donekle razočaravajuća jer je sprovedena bez prava preče kupovine čime je razvodnjeno vlasništvo manjinskih akcionara. Uprkos tome što je poboljšala poslovanje, Komercijalna banka i dalje beleži prinos na aktivu i kapital znatno manji od očekivanja tržišta.

Energoprojekt holding –Špekulacije oko preuzimanja najvećeg domaćeg građevinara vinule su Energoprojekt 2010. i preko 1.000 dinara po akciji, ali je krajem godine došlo do izvesne korekcije ove hartije te se prinos spustio na 7,5 odsto. U septembru, država je preuzela upravu nad ovom građevinskom kompanijom poslevišegodišnje apstinencije u glasačkim pravima, što je ulilo nadu ulagačima za skoru prodaju ove kompanije. Ovaj događaj nadjačao jeefekte lošijeg poslovanja u tekućoj godini u kojoj su prihodi pali za oko 10 odsto.

Agrobanka –Agrobanka je godinu okončala slabija za petinu, uprkos dobrim poslovnim rezultatima i donošenju odluke o ekspanziji na tržište Republike Srpske. Glavni razlog krize ove hartije jeste činjenica da je u 2010. godini produbljen sukob na relaciji najveći akcionari–menadžment banke oko potencijalne dokapitalizacije čime je znatno poljuljano poverenje ulagača u ovu hartiju. Uz raniji teret obaveze otkupa državnih akcija, Agrobanka nije mogla da ostvaričasniji rezultat.

Imlek –Najveća domaća industrija mleka završila je godinujača za petinu,kako zbog najavljene prodaje, tako i zbog snažnog nastupa kompanije na tržištu koja je sticala sopstvene akcije. Imlek je stizao krajem godine i do nivoa od 2.300 dinara (najviše u poslednje dve godine), ali je kasnije oslabio stišavanjem euforije oko moguće prodaje svih preduzeća kojima upravlja Salford.

Sojaprotein –Najveći fabrika za preradu soje u regionu zabeležila je negativan prinos od četiriodsto, usled (pre svega)lošijeg učinka u prvoj polovini godine. Očekivani dobri poslovni rezultati, aktivnost kompanije na tržištu kapitala i rasterećenje duga doprineli su rastu Sojaproteina u drugih šest meseci koji je ipak bio nedovoljan da se ostvari pozitivan prinos.

Univerzal banka –Univerzal banka se svrstala u najveće gubitnike tržišta u 2010. godini jer se vrednost akcije ove banke više nego prepolovila. Glavni razlozi je slabljenje interesa ulagača usled lošijeg poslovanja u tekućoj godini (znatan pad profitabilnosti) i izneverena očekivanja oko moguće, skorije prodaje ove bankarske ustanove.

Metalac –Gornjomilanovački holding Metalac, poznat pre svega po proizvodnji i prodaji posuđa, oslabio je u 2010. skoro 17 odstoiako je relativno dobro savladao krizu i ostvario rast prihoda za petodsto. Slabom prinosu ove hartije doprinela je i njena prilično niska likvidnost,te je prosečan dnevni promet bio tek neznatno preko 400.000 dinara.

Privredna banka –Još jedna banka u kojoj država ima solidno tržišno učešće okončala je 2010. sa minusom od 23,4 odsto što se može smatrati relativnim uspehom ako se uzme u obzir da je ovaj emitent jedini iz korpe Beleks 15 zabeležio negativan poslovni rezultat u 2009. godini. Rezultati ni u prošloj godini nisu bili jača strana, ali je vetar u jedra ovoj hartiji davala mogućnost preuzimanja ove bankarske ustanove o čemu se u nekolikonavrata špekulisalo.

Tigar –Pirotski Tigar je u protekloj godini oslabio 12 odstoi bio je na ivici ispadanja sa A listinga usled veoma niske likvidnosti (prosečan dnevni promet tek neznatno iznad pola miliona dinara). Ovaj holding je nastavio ekspanziju poslovanja i u tekućoj godini, dodatno unapredio visok nivo korporativne kulture, ali je zadržao prilično nisku profitabilnost što je karika koja u velikoj meri nedostaje ulagačima za ozbiljniji pohod na ovu akciju.

Razvojna banka Vojvodine –RBV je bila najveći gubitnik sa godišnjim minusom od nepunih 60 odstouprkos činjenici da je ova bankarska ustanova prebrodila najteže dane kada je postojala i pretnja njenom opstanku. Ipak, još jedna zatvorena dokapitalizacija u prošloj godini dodatno je razvodnila vlasništvo akcionara i znatno pokolebala kupce na ovoj hartiji.

Tehnogas –Tehnogas koji više od deset godina posluje pod kontrolom nemačkog Mesera zadržao je stabilno poslovanje, ali je njegova berzanska vrednost oslabila skoro 26 odsto. I ovde ulagačima veliki problem predstavlja niska potencijalna likvidnost (većinski vlasnik ima 82 odsto akcija), ali i odsustvo povoljne dividendne politike uprkos visokoj profitabilnosti kompanije.

Alfa plam –Vranjski proizvođač peći i štednjaka Alfa plam bio je, iznenađujuće, druga hartija po prometu u protekloj godini, usled preuzimanja ovog preduzeća od strane beogradskog Amasisa (Alko grupa). Uprkos odličnom poslovanju i dobroj dividendi, prinos na ovoj hartiji bio je razočaravajućih minus 7,5 odsto, uz solidan prosečan dnevni promet od 2,6 miliona dinara.

Veterinarski zavod –Subotički Veterinarski zavod, kojim upravlja Sojaprotein, oslabio je 7,5 odstou protekloj godini uz prilično nisku likvidnost (prosečan dnevni promet tek 216,700 dinara). Uprkos dobrim poslovnim rezultatima, te nastupu kompanije na tržištu kapitala u drugoj polovini godine, rezultat je ipak bio neznatno ispod proseka indeksa Beleks 15.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Dominacija-AIK-banke-u-slaboj-godini.lt.html