Crises in EU, USA, Greece, Italy, Spain...

Miodrag Kostić: Novi udar krize biće još jači
Izvor: Press nedelja, 17 jul 2011 14:02

Vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić kaže da je vlada uspela da premosti prvi talas krize, međutim ovaj drugi udar krize koji se sprema biće još jači.
Novi talas krize koji uveliko trese Ameriku i pojedine evropske države preti da ozbiljno uzdrma ionako krhku srpsku ekonomiju. Na našu sudbinu naročito mogu da utiču ogromni finansijski problemi Grčke i Italije, sa kojima imamo veoma tesnu saradnju.
"Zbog straha od socijalnih reperkusija Evropa izbegava da prizna realnost da ima jedan dublji, sistemski problem. To vidimo na primeru, pre svega, Grčke, Portugala, Španije i Italije", ističe Kostić koji smatra da Srbija nije izolovan sistem.
On naglašava da je neophodno da država preduzme adekvatne mere kako bi predupredila negativan uticaj drugog talasa krize na srpsku privredu.
"Mere koje treba preduzeti odnose se pre svega na sektor hrane i energije. Potrebe države i stanovništva za energijom i hranom treba obezbediti na vreme. Između ostalog i zbog toga što cene kod nas nisu dostigle svoj maksimum. Ukoliko se desi pomenuti negativni scenario, sve će poskupeti, što ne smemo sačekati bez punih rafova i robnih rezervi", savetuje Kostić.

Mogući novi sukobi
Biznismen podseća da je slična ekonomsko-politička situacija bila 1933. godine, koja je na kraju dovela do početka Drugog svetskog rata.
"Ne bi me začudilo da u nedostatku adekvatnih ekonomskih mera pojedine velike države posegnu i za izlazima poput ograničenih oružanih konflikata, sa ciljem skretanja pažnje sa unutrašnjih ekonomskih i političkih problema na spoljne. To za posledicu može da ima radikalnije i nepredvidive scenarije", smatra Kostić.
On upozorava da bi Srbija i njeni kreatori ekonomske politike trebalo da sagledaju i predvide sve potencijalne posledice ovih scenarija i da se na najbolji mogući način pripreme, vodeći računa isključivo o našim interesima.

Evo sta kaze jedan od najumnijih i najsposobnijih Srba,ako je nekom promaklo.
Inace, ja ga vidim i kao buduceg Predsednika vlade.
Dragijanu su vec poslali u Ministarstvo ekonomije na praksu.

Da, da, taj Kostic je prava mudrica!

Taj sto je rekao,da nis treba cuvati pa ga prodao...ali na tu moju opasku jednom mom poznaniku,Koletovom uposleniku,O kome imam izuzetno visoko misljenje,on rece,pa oni koji su ga poslusali ,lepo su zaradili,sto je tacno. MADA...ova poslednja Koletova izjava je previse mracna,mada ne i bez osnova...

Dmitre
Ma ne vredi njih citirati,
a kamoli uzimati za ozbiljno,
seti se samo kako je Djelic
percepirao pocetak svetske krize,
da je to sansa za Srbiju,
sta mislis kako tek njihovi cinovnici razmisljaju
kada su gurui srpske ekonomije takvi.

Možda sve ovo ima u perspektivi pozitivnu karmu?
Ako, neka, neka USA proglasi "privremeni" bakrot... to će samo ubrzati stvaranje rezervne valute - to očekujem od BRIK(S) zemalja (S = Južna Afrika)!
Mada, ako se Kina i USA udruže i krenu da jbu ostatak sveta crno nam se piše!
Ne zaboravite da je madam Olbrjt izjavila da nije ok da Rusija raspolaže s tako velikim resursima koje ne deli sa ostatkom sveta!
Njena ideja: Sibir pod medjunarodnu upravau, pa da svi od toga imaju korist...GLOBALIZAM = SOCIJALIZAM!
Čekaju nas burni dani !!

Nisam hteo da zaspamujem temu.Samo sam citirao mog omiljenog mislioca, koji je gotovo odmah sa reci presao na dela.


"Mere koje treba preduzeti odnose se pre svega na sektor hrane i energije. Potrebe države i stanovništva za energijom i hranom treba obezbediti na vreme. Između ostalog i zbog toga što cene kod nas nisu dostigle svoj maksimum. Ukoliko se desi pomenuti negativni scenario, sve će poskupeti, što ne smemo sačekati bez punih rafova i robnih rezervi", savetuje Kostić."


U to ime je juce dao ponudu za preuzimanje AGUN na 0,16 KKV, transparentno i po zakonu.

Moze da poskupi, ali neznam ko ce da kupi. Lako je Kosticu na savetima/NIS/

Voleo bi da mi neko objasni nesto, s' obzirom da sam ja usao u pricu sa akcijama tek sredinom 2009...

Zasto pored svih ovih "strasnih" vesti, koje stizu pre svega iz Amerike, DJI i dalje ide ka gore, i danas se nalazi na relativno visokih 12.500 poena? Zar pored ovakvih vesti ne bi trebala da se javi neka vrsta panike kod njih i masovna prodaja akcija?

beljic100
Just looking



Broj poruka: 1
Points: 1
Datum upisa: 11.07.2011


Naslov: Re: AIK banka a.d. Niš - AIKB (VII IDEO) Danas u 9:37 pm
ja sam nov pa da se prikljucim,nisam bas neki strucnjak,brine me situacija u svetu,mnogim Evropskim zemljama preti bankrot,ali me jos vise cini mi se plasi nagovestaj da ce Izrael da napadne Iran u septembru,tu ce Ameri da budu uvuceni i to ce ja mislim katastrofalno da deluje na sve berze,sta vi mislite o tome


Boby
Member



Broj poruka: 499
Godina: 40
Localisation: banat
Points: 2273
Datum upisa: 04.02.2011


Naslov: Re: AIK banka a.d. Niš - AIKB (VII IDEO) Danas u 9:55 pm
AKO TI I NAPISEMO,BANOVACE NAS JER NIJE TEMA...hajde da vidimo gde ce nam modovi prebaciti tu temu pa mozemo o njoj...inace DOBRODOSAO

Samo da se kupci danas ne pokaju, jer je predsedavajuci evrozone Zan-Klod Junker upravo najavio selektivni default Grcke:

www.cnbc.com

http://www.bloomberg.com/news/2011-07-21/eu-said-to-consider-greek-bond-guarantee.html

Jean-Claude Juncker, chairman of the group of euro-zone finance ministers, said that a selective default on Greek debt cannot be ruled out under a new bailout plan for the country, Dow Jones reported Thursday.

http://www.cnbc.com/id/43836742

Dosije je lepo napisao sta je covek rekao. Hvala Dosije na blagovremenoj informaciji.

Slazem se da od defaulta Grcke nema nista, evro zona se mora braniti i tu nisu samo finansijski interesi vec i politicki, koji su mozda i presudni. Ali ajde ti to objasni strancima koji samo veruju naslovima na Reutersu! :D

Selektivni default bi ukljucivao spustanje kreditnog rejtinga na D level, i ECB ne bi vise prihvatala grcke obveznice kao kolaterale, pa bi postojala opasnost da presuse izvori finansiranja grckih banaka. Koliko ja mogu da shvatim, jedna od mogucnosti je da EFSF (European Financial Stability Fund) kupuje grcke obveznice na sekundarnom trzistu, jer ne vidim kako mogu da olaksaju teret grckog duga, a da ne bude haircut privatnih poverilaca, sto je ekvivalentno default-u.

Mislim da ce Grcka otici u selektivni default, ali ce se evropske vlade potruditi da period default-a kratko traje, preko EFSF-a.

Ma ovo je predstava u USA...naravno da ce da podignu ovaj besmisleni limit

Kako vam izgleda sinoćni dogor u Briselu? Da li vam liči na selektivni bankrot?

Imamo za sada procenu Fitch Ratings-a: "Greek debt plan would be restricted default".

Link
http://www.marketwatch.com/story/greek-debt-plan-would-be-restricted-default-fitch-2011-07-22?link=MW_latest_news

Istorija se ponavlja,posle velike krize 1929 desio se drugi svetski rat,nesto mi smrdi da se opet nesto slicno ne desi,zlato raste,sto je sigurno,sigurno...

Novi udar krize bi nas dokusurio

Beograd -- Srbija bi se od novog udara ekonomske krize mnogo duže oporavljala nego što je to bio slučaj sa krahom iz 2008, čije se posledice još osećaju, kažu ekonomisti.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=26&nav_id=527795

Nazire li se ovo sunce na kraju tunela...?

NE.

Moguća kriza kao 2008. godine?

BEOGRAD - I ovoga puta finansijska nepogoda stiže iz Sjedinjenih američkih država, kao uostalom i pre tri godine. BEOGRAD - Još jedna ekonomska kriza, sva je prilika, mogla bi da pokuca na vrata svetske ekonomije, a posledično i Srbije.

Prvi put u istoriji kreditni rejting svetskog ekonomskog lidera smanjen je sa AAA, za jedno A, što je ostatak planete već bacilo u brigu.

Svetske berze su uzdrmane i glavno pitanje je koliki su dometi ponovnog ekonomskog posrtanja. I to taman kada su pojedini ekonomski pokazatelji signalizirali da je oporavak evidentan.

Posledica najnovije krize u ekonomijama SAD i evrozone bio bi i rast kamatnih stopa. Rast za samo jedan procentni poen, prema Zdravkovićevoj računici, koštao bi Srbiju čak 370 miliona evra godišnje. Toliko bi, naime, država, privrednici i građani morali više da izdvajaju za urednu otplatu duga, koji je narastao na 37 milijardi evra. Država duguje 13,3 milijarde, građani 5,7 milijardi, dok se privreda kod domaćih banaka zadužila za 10,5 milijardi, a u inostranstvu za još 9,3 milijarde evra. Utešno za dužnike je što rast kamata nije sasvim siguran, mada pojedini analitičari procenjuju da bi tromesečni euribor (kamatna stopa na evre) u narednih godinu-dve mogao da se udvostruči. Trenutno je ta kamatna stopa 1,6 odsto, a do novembra 2010, bila je ispod jedan odsto.

Profesor na FEFA fakultetu Nebojša Savić saglasan je sa ocenom da je svetska privreda pred rizikom ponovnog pada, i to većim nego što je bio u poslednje dve godine. Problem je, kaže, s ovako ponovljenom krizom što se ona evidentira tek par meseci pošto se dogodi.

“Prema svim saznanjima uslediće nov udar krize poput onog iz 2008. godine. Ključ za objašnjenje njenog repriziranja je u onome što se desilo u 2009. godini. A tada je kod svetskih ekonomskih lidera SAD, EU, nekih azijskih zemalja, BDP blago rastao, što je stvorilo željenu sliku o izlasku iz krize više nego što se to stvarno dogodilo. Uprkos rastu BDP-a, nije se povećala zaposlenost, što pokazuje da investitori realno nisu doživeli taj rast, već su ostali štedljivi, oprezni. Nisu ulagali i samim tim nisu otvarali nova radna mesta. Uspešne firme su u ovom dvogodišnjem periodu pravile profit, racionalizovale su troškove, ali nisu ulagale i to je globalni trend”, objašnjava Savić.

Lideri azijske privrede, poput Kine, Indije, Singapura, u tom periodu postigli su rast u proseku od deset odsto. Vodeće zemlje Latinske Amerike dobro su prošli kroz krizu, a konsolidovale su se i vodeće evropske ekonomije.

Na pitanje koliko će Srbiju da košta ova nova kriza, Savić odgovara:

“Sigurno je da neće biti dobro, ali ne očekujem dramatično negativne efekte. Jer, kod nas kriza i nema više gde da udari. Za nas je opasno da nam se izvoz smanji i zato je važno to koliko će kriza pogoditi Grčku, Italiju. Ne smemo zaboraviti da su kod nas banke pretežno grčke, italijanske i austrijske i da eventualno povlačenje kapitala zavisi od krize u EU”, smatra Savić.

Po njemu, kod nas vlada letargija i mi kao da čekamo da nam neko drugi ponudi rešenje, a mnoga imamo pred nosom. U svetu rastu cene hrane. To mi možemo da iskoristimo da povećamo izvoz baš ove grupe proizvoda.

“Ne govorim o poljoprivredi uopšte, već o proizvodnji ciljnih proizvoda. Bebi-bifa, na primer. Jedna šnicla u tanjiru u restoranu u Americi, Evropi košta 15 dolara, odnosno 10 evra. Microsoft je u Srbiji otvorio jedan od svojih pet centara u svetu za razvoj softvera. I šta smo mi od toga napravili. Ništa. A Indija je postala džin informacione tehnologije”, kaže Savić.

Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da će se kriza reprizirati, ali da razloga za paniku nema. Srbija je, kaže, ne u ekonomskoj krizi poslednjih tridesetak godina, već u ekonomskoj depresiji.

“Scenario je manje više isti kao posle septembra 2008. godine. Pašće cene osnovnih izvoznih proizvoda čelika, gvožđa, hrane, repromaterijala, što nije dobro za naš izvoz”, objašnjava Zdravković.

S druge strane, kako dodaje, neminovan će biti i pad cena na uvoznoj strani.

“Pad cena nafte biće neminovan. Uporedni podaci s drugim zemljama pokazuju da je Srbija među deset odsto zemalja čiji je uvoz smanjen što govori o padu kupovne moći. Najgore je što scenario nove krize podrazumeva pad broja zaposlenih, a kod nas je taman počeo oporavak zapošljavanja. Podaci od februara, marta pokazuju da se trend zaposlenosti i nezaposlenosti preokrenuo”, kaže Zdravković.

http://rs.seebiz.eu/makroekonomija/moguca-kriza-kao-2008-godine/ar-10689/

1. Sve važne ekonomske odluke se jošuvek donose u Evropi i USA
2. Kina još dugo neće biti jaka kao USA
3. Grčka je pre evra plaćala i mnogo veće kamate
4. Zlato realno posmatrano nije poskupelo 875 Dollar je bila cena 70-tih. Ako uračunamo inflaciju cena bi danas trebala da bude oko 2500 Dollara.
5. Dugovi USA su bili i veći: 14,5 Billionen dollara je ogromna suma, to je 100% prevrednog učinka, a posle II svetskog rata je to bilo 120 Prozenata - da bi palo na manje od 40 %.
6. USA obveznice se i pored pada rejtinga i dalje prodaju ko lude! Na nekim papirima je kamata čak pala. Razlog: zbog pada cene akcija, obveznice deluju sigurno. Uvek možete da ih prodate.
7. Ekonoski rast je jošuvek pozitiva. MMF: za ovu godinu vidi rast privrede za ceo svet od oko 4,5%
8. Kriza dugova bi mogla da okonča političku blokadu u USA: istraživanja pokazuju da većina amerikanaca nema više razumevanje za Čajanka-pokret.
9. Nemački DAX i nije nešto strašno pao: Tokom krize oko Leman braće pad je iznosio 50%, danas smo daleko od takvog kraha.

Morgan Stanley smanjio prognozu globalnog rasta - svet opasno blizu recesiji

Izvor: Gde Investirati četvrtak, 18 avgust 2011 19:27

Morgan Stanley smanjio je prognoze za globalni rast ekonomije za ovu godinu, zbog neefikasnog odgovora Evrope na dužničku krizu, oslabljenog poverenja i perspektive restriktive fiskalne politike.

pad
Banka je smanjila svetske prognoze sa 4,2 na 3,9 posto, a za 2012. godinu s 4,5 na 3,8 posto. Morgan Stanley smanjio je Kini prognozu rasta za sledeću godinu sa 9 na 8.7 posto, a isto je uradila i Deutsche Banka AG sa 9.1 na 8.9 posto. Prognoze za Kinu su pale na 8.3 sa 8.6% za 2012, navodi se u izveštaju objavljenom juče.

Pretnje globalnoj ekonomiji od dužničkih ograničenja razvijenih ekonomija od Amerike do Evrope namučile su svetska tržišta ovog meseca i obrisale trilione dolara vrednosti akcija. Istovremeno, usporen rast zemalja, kao što je Nemačka, ključ evropskog rasta, izneverile su poverenje.

Amerika i Evropa su "opasno blizu recesiji", kažu analitičari Morgan Stanleya.

"Skore greške, posebno evropski spor i neefikasan odgovor na dužničku krizu i drama oko podizanja američkog limita duga namučile su finansijska tržišta i okrnjile kako poslovanje tako i poverenje potrošača", navode analitičari Morgan Stanleya.

MSCI svetski indeks (MSCI ACWI) oslabio je 0.7 posto na 305.64 danas u Hong Kongu, pripremajući se za najstrmiji pad od 10. avgusta. Ovaj indeks pokriva 46 zemalja sveta poredeći performanse tržišta akcija razvijenih sa onima zemalja u razvoju.

"U bliskoj budućnosti, jedini i najvažni šok za kinesku ekonomiju će najverovatnije biti usporavanje - ili čak recesija - kao posledica kretanja američke i evropskih ekonomija", kazao je u izveštaju ekonomista Deutsche Banke Ma Jun.

Hong Kong će nakon skupljanja u drugom kvartalu doživeti 'plitku recesiju' sa opadajućom ekonomijom u trećem kvartalu.

Morgan Stanley smanjio je prognoze rasta za G-10 zemlje na 1.5 sa prethodno prognoziranih 1.9 za ovu godinu i 2.4 za 2012. G-10 čine Belgija, Kanada, Francuska, Italija, Japan, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, USA, Nemačka i Švedska.

http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/5394-morgan-stanley-smanjio-prognozu-globalnog-rasta-svet-opasno-blizu-recesiji

Грчку ће спасити – и шта даље?

04.10.2011. -

Министри финансија зоне евра послали су Грчку у чекаоницу до краја октобра. Да ли ће јој издвојити наредну траншу од 8 милијарди или не, зависиће од пресуде „тројке“. Поштоање договора за самањење државног дуга од стране Атине сада проверавају представници ММФ, зоне евра и ЕЦБ. Али мало ко сумња у то да ће Грци добити свој кредит. Питање је фактички предодређено. Врхушка зоне евра нема велики избор: или новац, или банкротство Грчке. Последњу варијанту нико од европских лидера не допушта чак ни хипотетички. Превише би велик био ризик појаве ефекта домина. Ради се о другом. Да ли је рационално лечити дужничку болест уз помоћ нових дугова? Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт, немачки професор доктор Арно Клене.

Иза нервозе коју рађа дужничка криза, не само Грчка, ЕУ мало обраћа пажњу на друге тамне облаке. У анализи коњуктуре коју је управо припремио Маркит Груп, лондонска компанија глобалних финансијских информација, даје се неутешни закључак. Зона евра директно срља у рецесију. О чему сведочи општи пад производње. И раст инфлације. Мишљење професора доктора Арна Кленеа.

Грчка сама по себи и по својим размерама не представља велики проблем. Њен државни дуг, наравно, оптерећујући је. Али и задруженост других земаља зоне евра по размерама много већих. Прави проблем стварају велике државе попут Италије, Шпаније, Португалије са њиховим огромним дуговима. Пример Грчке, потреси које је изазвала, могу да се прошире на друге земље.

Али треба видети да се јавне дискуције на ову тему, дебате политичара, не воде довољно поштено. Или државни дуг значи, са друге стране, нагомилавање великих вредности, нагомилавање прихода који отичу не зна се куда. То значи: прави проблем зоне евра у њеној политици и политици у другим регионима јесте држати под контролом финансијска тржишта. Сваки државни дуг увећава приходе од камата. За то су наравно заинтересоване банке и финансијски фондови. И у том погледу испада зачарани дуг. Дугови расту, камате за њих такође. И политичари тренутно очигледно нису у стању да прекину тај круг. Потребна је друга контрола и други прилаз финансијским тржиштима.

Познати валутни шпекулант Џорџ Сорођ предвидео је ових дана глобалну економску депресију. Мада очигледних знакова катастрофе нема. Не крију ли се иза таквих прогноза сопствени интереси – провоцирави панику на берзи и уловити рибу у мутном?

Професор Арно Клене:

Односим се крајње неповерљиво према сличним прогнозама. Никада не знаш каквим интересима су оне изазване. Не може да буде тако да ће економски развој кренути надоле истовремено у читавом свету. Земље у развоју се и даље развијају узлазном линијом. И глобално не видим тенденције које воде ка депресији или економском паду.

Извор: Голос России, (Vostok)

Why Europe Is Right and Obama Is Wrong

US President Barack Obama has recently suggested that Europe must take on more debt to stimulate the economy. Such reliance on cheap money, though, is what got us into the current crisis in the first place -- both in Europe and in the US. America's problem isn't too little money. It's a lack of competitive products.

US President Barack Obama has suggested that Europe should expand economic stimulus.
US President Barack Obama has recently suggested that Europe must take on more debt to stimulate the economy. Such reliance on cheap money, though, is what got us into the current crisis in the first place -- both in Europe and in the US. America's problem isn't too little money. It's a lack of competitive products.

For reasons of data protection and privacy, your IP address will only be stored if you are a registered user of Facebook and you are currently logged in to the service. For more detailed information, please click on the "i" symbol.
"The Broken Jug" is one of the most frequently performed plays in German theater. With the village judge Adam, who passes judgment on a crime he committed himself, Heinrich von Kleist created one of the classic comedic figures of world literature.


US President Barack Obama currently seems to be portraying a modern version of Kleist's village judge. He is increasingly vocal in his criticism of Europeans for supposedly having exacerbated the ongoing economic crisis with their caution. His audience, however, seems to sense that the plight Obama is lamenting originated in his own country.

It stems from a doctrine that has dominated economic thought for the last two decades and consists of two elements: turbo-capitalism, whose only tenet is that any regulation of financial markets inhibits growth, and its more accommodating but no less dangerous brother, turbo-Keynesianism.

http://www.spiegel.de/international/world/0,1518,789624,00.html


..............
A Rapid End

Not even the financial sector, with its affection for cheap money, believes that this is the way to guide the United States out of the crisis. When the Fed recently announced a new version of its low-interest-rate policy, with the snappy name "Twist," it led to a sharp decline in the stock market instead of the expected boost.


It is all the more disconcerting that Obama is now recommending that the Europeans emulate his failed strategy. To save the euro, the president has proposed that Europe take on more debt to augment their bailout funds and stimulate their economies. Like a doctor caught prescribing performance-enhancing drugs, Obama has not chosen to cease his activities. Rather he is trying to ensure that as many people as possible have access to his wares.

The fact that Europeans are unwilling to comply with Obama's strange logic gives reason for hope. It makes no sense to pile up more and more debt on already unstable piles of debt. The world doesn't have too little debt, but too much.

Obama should retract his advice, or he might end up like the village judge in Kleist's comedy. When his deception was discovered, he was forced to flee and his days as a judge came to a rapid end.

Stiglic: Preti nam dublja kriza

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Njujork -- Nobelovac Džozef Stiglic smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da je drastična štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept.

"Smatram da je velika verovatnoća da ćemo imati veoma spor rast što neće biti dovoljno da obnovimo, da vratimo ekonomiju, zaposlenost u normalno stanje. Takođe, postoji izvesna verovatnoća da se suočimo sa ozbiljnim ekonomskim padom, odnosno krizom", kaže Stiglic, koji je jedan od najvećih svetskih ekonomista današnjice.

On smatra i da na sadašnje probleme možete gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili. Bruto društveni proizvod u mnogim zemljama je i dalje ispod nivoa pre krize, slično je i sa zaradama.

"Nismo uspeli da popravimo sistem", kaže Stiglic.

Prema njegovim rečima svetski lideri su se suviše usresredili na smanjenje ogromnih budžetskih deficita, ali su zapostavljene suštinske promene sistema koji su dovele do krize kao što je obuzdavanje spekulativnog finansijskog kapitala.

"Bilo je neznatnih pokušaja nakon 2008. godine da se to učini, međutim banke su se tome usprotivile i nisu dozvolile suštinske promene. Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje jer će sprečiti ekonomski rast – vidimo šta se dešava u Grčkoj. Letoniji, Irskoj, Portugaliji. Dakle, sve je više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po rast. Apsolutno ste u pravu da se nismo suočili sa ključnim problemima, a neki od njih su se u međuvremenu pogoršali, zbog čega se sada spasavaju velike banke. Sve je veća nejednakost", naglašava Stiglic.

Stiglic, koji je i profesor na Kolubmija univerzitetu, kaže da perspektive malih zemalja Srbije, BiH, Crne Gore ovoj krizi zavise od toga da li imaju fleksiblini ili fiksni kurs.

" Pošto nisu deo evrozone, te zemlje imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju. No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza", smatra Stiglic.

On kaže i da je za njih ozbiljan problem što su koristile dosta grčkih investicija.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=10&dd=11&nav_id=548636

Manji troškovi Italije
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 13.10.2011. - 08:58:25

MILANO - Italija je u utorak lako prodala kratkoročne vladine dužničke hartije vredne ukupno 9,5 milijardi evra i to uz nižu kamatu nego pre mesec dana.
Ministarstvo finansija Italije je prodalo dvomesečne dužničke papire za 2,5 milijardi evra i to sa kamatom od 1,73 % prema 1,81 % na sličnoj aukciji prošlog meseca.

Interesovanje za te vrednosne papire bilo je tri puta veće od ponude.

Italijansko ministarstvo finansija prodalo je i 12-mesečne obveznice u vrednosti sedam milijardi evra uz kamatu od 3,57 % u poredjenju sa kamatom od 4,15 % u septembru.