Crises in EU, USA, Greece, Italy, Spain...

Meni i sto je bilo jasno vise nije sta se ovde desava? Vamo pala navodno vlada, berza raste, znalise za sta donosi njegova zamena za cegasu?

Vidite euro kao vaira po procenat nemirno!!! Ovde j..... lud zbunjenog! Sa 0,80 padne na 0 i opet gore jako se lomi celo trziste, neocekujem pozitivan kraj, sta vi mislite?

Danas je ECB smanjila baznu kamatnu stopu sa 1.5 an 1,25%, i to ima uticaja na pad evra. Mada je Grcka odustala od referenduma ja ipak ocekujem blagi oporavak evra.

Ris ::

Ovde j..... lud zbunjenog!

Tačna diagnoza. Globalni terorizam ujedinjene mafije diletanata, šoljičara i prišipetlji na delu, na sve strane (eto, i drugi imaju neke svoje ortopede i ine).

"Dužan ko Grčka" - izraz koji postoji u raznim varijacijama u skoro svim jezicima, decenijama - dakle opšte poznata činjenica: pa kakav je to risk mngt koji daje kredite kada oni zbirno čine cca 350 mlrd., tj 120-180% GDP (zavisi kako se računa). Gde je odgovornost ECB i nacionalnih supervizora. A još gore, kako to, nakon čitavog niza mega brljotina, sednemo nas nekoliko (kao lidera) koji, ustvari, pojma nemamo o čemu se ovde u stvari radi i: "ruka ruci, mir, niko nije kriv", aj krajcujemo za 50%. Alo, bre: za 175 milijardi eur. Grk na to, naravno: ako može 50%, a jel bi moglo 100%. Malokalibarski lider na to kao popizdi, debelogabaritni kao izgubi moć govora. Grčki plan, btw. i jeste otpis duga, u celosti (obelodanjen preko njihovog vodećeg ekonomiste pre cca 20 meseci).

Na drugoj strani, berzanskim transakcijama, ustvari, upravljaju računari i event driven algoritmi (na nivou od preko 90% svih transakcija): mlađi analitičar unese u računar recimo, da je ECB malko smanjila referentnu kao veoma povoljnu vest - 10 points, odradi se frekventni promet sa nekoliko miliona transakcija po istom ili sličnom algoritmu u kratkom roku i - gle čuda: indeksi skoče za 2-3% - i to baš kod najvećih grčkih poverilaca.

Naravno, uglavnom se misli da tu neko lepo profitira, tj. da barem neko ima kontrolu i pregled igre: i u to sve više sumnjam, čak šta više.

OPREZNO, OPREZNO, OPREZNO - lovac je na potezu.
------------------------
obavezno pogledati: "Margin Call", 2011.

Upravo toako. Sto kaze moj prijatelj: "Svet je u vrlo losem stanju".
Kako sada stvari stoje, mi i nismo toliko ludacka nacija. Cak sta vise, uopste nismo losi.

Kako nismo loši? Mora da se šališ....

Finansijske institucije koje placaju stotine hiljada dolara naucnicima koji beze sa fakulteta u rade na besmislenim matematickim formulama koje daju kredibilitet tim FI za neverovatne glupe kreativnosti i besmislene derivate (CDO) a da pri tome imaju AAA rejting, da Alan Greenspan nema nista protiv, da executivi banaka dobijaju velike bonuse i kupuju jahte, a da investitori (radnici, penzioneri)ostaju bez buducnosti a vlasnici kuca koje su kupili po preduvanoj ceni ostaju bez kuca,.......

Pa ovo nema ni u Valjevu. Valjevski prevaranti su mnogo posteniji.
Da ne pominjem grke koji imaju hiljade ljudi starih preko 100 godina koji uredno primaju penziju a kada se napravi popis onda imaju deset puta manje stogodisnjaka.

Normalniji ljudi zive u severnim protestantskim zemljlama. Oni bi trebalo da osnuju Jezgro Evropske Zajednice i da sebi prikljuce zemlje kao sto su Slovenije, Cegoslovacka... Ostale zemlje bi trebalo da cine drugi krug zajednice. Standardi i mentaliteti nazalost nisu kompatibilni sa nama meksikancima. Nista ne bih imao protiv toga samo da se uspostavi red i vrati pouzdanje u finansijski sistem zajednice.

Crkve, ekonomska kriza i moguli

Potencijal žarišta sveopšte krize prepoznat je još 1967. i uobličen je saopštenjem vatikanskog koncila pod rukovodstvom pape Pavla VI: liberalni koncept kapitalizma je opasan jer povećava neravnotežu nejednakosti u svetu.

40 godina kasnije MMF je, u svom godišnjem izveštaju za 2007. , prepoznao opasnost u vezi neadekvatnog upravljanja procesom globalizacije na jednoj strani i nejednakosti u svetu, na drugoj.

Papski savet za pravdu i mir je, oktobra 2011 godine, preko radio Vatikana, objavio saopštenje (41 strana):
http://www.news.va/en/news/full-text-note-on-financial-reform-from-the-pontif

Suštinski, ovo saopštenje je usmereno na potrebu rekonfirmacije humano centrične etike u ekonomiji.

Nakon akcije “occupy” (sada pod nazivom “99%”) kod St Paul's Cathedral, u tekstu nadbiskupa od Kenterberija (lider anglikanske crkve, “engleski papa”):

http://www.archbishopofcanterbury.org/articles.php/2236/time-for-us-to-challenge-the-idols-of-high-finance

objavljenom 1 novembra 2011, koji je, uz dozu blage kritike, suštinski oslonjen na prethodne stavove Vatikana, se konkretizuje:
- razdvojiti bankarske od berzanskih aktivnosti,
- rekapitalizacija banaka javnim sredstvima, uslovljeno usmeravanjem bankarskih aktivnosti na pomoć razvoju realnog sektora
- uvođenje poreza na finansijske transakcije (Financial Transaction Tax – a "Tobin Tax" or, popularly, a "Robin Hood Tax") – na nivou od oko 0.05%

George Soros, Bill Gates podržavaju koncept novog poreza.

DRAG65

Potencijal žarišta sveopšte krize prepoznat je još 1967. i uobličen je saopštenjem vatikanskog koncila pod rukovodstvom pape Pavla VI: liberalni koncept kapitalizma je opasan jer povećava neravnotežu nejednakosti u svetu.

40 godina kasnije MMF je, u svom godišnjem izveštaju za 2007. , prepoznao opasnost u vezi neadekvatnog upravljanja procesom globalizacije na jednoj strani i nejednakosti u svetu, na drugoj...


Koliko se ja razumem u ekonomsku teoriju to da liberalni koncept kapitalizma povecava nejednakost utvrdio je jos Dz.M.Kejnz za vreme velike depresije 1929-1933god...
Upravo je to njegovo resenje primenjivano i danas-povecanje drzavnih akcija, intervenije, ulaganje u infrastruktru. Sve u cilju pospesivanja privredne aktivnosti i smanjenja nezaposlenosti. Medjutim izgleda da se sa tim uplitanjem preteralo, da se dosta para potrosilo i poraslo zaduzenje do granice da je postalo neodrzivo. Ovaj drugi deo krize, kriza dugova je posledica tog ucenja, treba pronaci novo ucenje i novog kejnza koji ce ponuditi originalnije resenje.
Kod nas se cesto pominje papa i to da je on vrhovni arbitar i on kad presece to je kraj...teorije zavere iz vatikana...
Normalnom coveku dodje da povrati kad slusa tako nesto!
U ekonomiji se stalno smenjuju ekonomske teorije, a kriza liberalizma nije nesto novo.

Podržavam!
Čak je i POLJSKI papa, Vojtila, tzv. "neprijatelj pravoslavlja", isto to propovedao prilikom svoje posete (svojoj domovini) Poljskoj = iznervirano im je rekao da liberalni kapitalizam (čovek zna o čemu govori jer je živeo u oštrom komunizmu) nikako ne valja...nije dovoljno bio ubedljiv, šta li?

Definitivno se kapitalizam traži, tj. traži nov oblik, ovaj je došao do kraja, ovako neće moći dalje.

Neki oblik socijalne pravde će definitivno morati da se uvede, prelazni oblici su možda, veći porezi za bogate, ni velike (neoporezovane) zarade bez rada (špekulacije na berzi i sl.) nikako neće doprineti boljitku.

KAPITALIZAM KOJI SAM SEBE TRAŽI = Živimo u najgore vreme!

Ipak nejednakosti su izrazenije u katolickim drzavama nego u protestantski tj. protestantsko-katolickim.
Svakako da je bolje kada se sirokim slojevima naroda dzepovi malo prodube. Tada mozete dublje u njih zavuci ruku.
Siroki slojevi u Australiji cesto imaju jednu ruznu naviku a to je da petkom i subotom krenu u pijancenje i kockanje na poker masinama. Oni najcesce odlaze u Southern Cross Clubs koji im nude ove radosti.
Pogadjate Southern Cross je vlasnistvo Katolicke crkve.
Katolici su se u Australiji odavno rasirili u obrazovnom sistemu kao i u svim vladinim departmanima. Pravedni i bogougodni pravoslavci kao sto sam ja u drzavnim departmanima nisu imali velike sanse.
Inace Poljaci su trenutno najfundamentalniji narod Evrope i zasluzuju da budu tu daleko manje od nas.

Koje su naj novije informacije iz Grcke?

Borba protiv krize evra će trajati najmanje 10 godina, prognozira nemačka kancelarka Angela Merkel istovremeno braneći strategiju nemačke vlade.

"Dugovi su rasli nekoliko desetina godina“, rekla je Merkelova u subotu u svom nedeljnom video obraćanju.

"I sigurno će biti neophodno deset godina dok se ova situacija ne poboljša.“

Od pomoći će biti i odluka da se u svim zemljama evrozone uvedu 'kočnice za dugove'.

Merkelova je rekla da se Nemačka nalazi pred teškim putem koji će morati da prevali korak po korak, naglasivši da će u Evropi svi morati da odrade svoje domaće zadatke. Bitno ja da se sve učini, „kako bi se u Evropi stvari dovele u normalu.“

Tja !
"Dugovi su rasli nekoliko desetina godina“, rekla je Merkelova u subotu u svom nedeljnom video obraćanju. "I sigurno će biti neophodno deset godina dok se ova situacija ne poboljša.“

Ovo bi u prevodu glasilo otprilike ovako:
Mi smo se nekoliko desetina godina zaduživali i bogatili preko svake mere, a sad narode moj, moj, moj, bar deset godina steži kaiš da to otplatiš.

Meni sve ovo izgleda jako virtuelno i sumnjivo - svi su se decenijama zaduživali i prezadužili. Gde i koliko? Kome je to razvijena Evropa toliko dužna? Americi? Pa ona je još zaduženija. I kako to da su tek sada spazili da su prezaduženi, ako to zaduživanje traje decenijama. A i Ameri se prave blesavi iako su najzaduženiji na planeti. Sve rešavaju besomučnim štampanjem dolara, novim zaduživanjem i novim ratovima, a sistem koji je doveo do problema ne menjaju.

Sve je to jedna pozornica, nece tu niko bankrotirati

To i jeste ono. Niko neće bankrotirati ni zatvor zaglaviti, samo će pare da promene vlasnike.

Dobro bi nam došao sada jedan makroekonomista. Ali da probam da saberem utiske. Sadašnja frka potiče od državnih dugova. U Americi i Evropi su se budžetske rupe krpile zaduživanjem. Zaduženost država je ubrzano rasla nakon udara krize od 2008. godine. Primer Španije izgleda ovako:

http://www.tradingeconomics.com/spain/government-debt-to-gdp

To je razumljivo, pala je privredna aktivnost pa i poreski prihodi, potrebno je stimulisati/spasavati privredu i banke, a to košta. U onom haosu nije bilo vremena da se misli šta će biti sutra, valjalo je gasiti požar. Sada se moraju državni budžeti dovesti u red. Ako se to postiže smanjenjem državne potrošnje, smanjuje se agregatna tražnja što deluje recesiono. Do iste nevolje se dolazi i povećanjem poreza. Poreznici skupljaju više, ali se smanjuje veličina profitabilne privrede. Izgleda da se na pitanje dug ili recesija različito odgovara na raznim stranama Atlantika.

Političari javno kažu da je štednja neophodna. Konkretne zakonske mere o tome su donete u Americi početkom avgusta, nešto kasnije je Berluskoni u Italiji progurao jedan paket mera štednje sa namerom da se državna potrošnja izbalansira u 2013. a i u Grčkoj se napreduje. Ono što se tiho govorilo je da se američki plan može razvlačiti do 2020 i da u 2012. neće imati pun efekat. Izgleda da se njima ne žuri. To pokazuje i činjenica da Obama i dalje razmislja o podsticajima, kao npr. za smanjenje nezaposlenosti. Sada malo manje neobičnim izgleda podatak da je u trećem kvartalu americki BDP porastao za 2.5% na godisnjem nivou. Evropljani suprotno tome su krenuli da odmah štede i intenzivno trpe recesione pritiske.

Tako se postavlja terminološko pitanje, kako se ovo zove? Postoji opcija da nam se desi drugi nalet krize (double dip) sa brzim i dubokim padom. Ili dugoročni period usporenog rasta ili stagnacije. U drugom slučaju ne znači da će taj rast biti ravnomeran. Fluktuacije su moguće, što znači da bi loši kvartali imali negativan rast BDP. Formalno to je recesija, ali suštinski ne, već samo lelujanje oko nekog malog godišnjeg rasta privrede.

Aktuelno berzansko pitanje je da li nas očekuju šokovi. To može biti da recimo Grci odbiju evropski plan rešenja dužničke krize, ili neki oblik bankrota Italije, ili napuštanje evrozone neke zemlje. Ovi događaji imaju potencijal da generišu double dip. Neki od ovih šokova se mogu ublažiti. Recimo, ako evropski fond za sanaciju ima dovoljno para, moguća je dokapitalizacija izloženih banaka čime bi se izbegao razoran efekat nepoverenja unutar finansijskog sistema. Prođemo li kroz ovo minsko polje mišljenja se uglavnom slažu da razvijeni svet čeka teska decenija sa sporim rastom. Zbog aktuelnosti dužnicke krize moguć je pad BDP-a u najvećim evropskim ekonomijama, ali u ovom scenariju to ne bi moglo da se poredi sa onim što je bilo 2008. i 2009.

Na berzama se odmeravaju snage onih koji misle da će negde pući i onih koji ne očekuju potrese već uobičajenu vožnju možda u manjoj brzini. Kako je belex spor mi jos čekamo da se kod nas i jedni i drugi dogovore. Veliki prometi na nekim akcijama govore da bi tu nešto moglo da se desi.

Danas značajniiji minus U Evropi, ali mi se još uvek dobro držimo.

Kako se to mi dobro drzimo...
Odavno smo pukli

Do izbora.

Citat :

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da svi treba da se pripreme za novi talas ekonomske krize koji nailazi.


"Nailazi novi talas krize. Ne donosim vam dobru vest. To je više nego očigledno, treba da se pripremimo za novi udar. U tom smislu, uloga državnih institucija i predstanika opština i gradova je posebno važna", rekao je Tadić na otvaranju Sajma lokalne samouprave.

On je ocenio da je veoma važno da svi državni i organi lokalne samouprave učine sve za privlačenje stranih investicija, tim pre što će se, zbog novog talasa krize, investitori u svetu "komešati".

Prema njegovim rečima, zbog krize jedan deo investicija će morati da se izmesti iz drugih zemalja i zato svi treba da se trude da se one izmeste u Srbiju.

Kraj EU kakvu znamo? Francuska i Nemačka pregovaraju o raspadu evrozone
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/288666/Kraj-EU-kakvu-znamo-Francuska-i-Nemacka-pregovaraju-o-raspadu-evrozone

Neka čeka Ceca ...
https://www.youtube.com/watch?v=O5B3r7Py2h4

Разлика између Грчке и Италије је у томе што дуг Грчке износи само 2 одсто дугова еврозоне, а Италије – 25 одсто.

LJUBLJANA, 13.novembra 2011.(Beta) - Slovenačke dugoročne državne obveznice su krajem nedelje prvi put od preuzimanja evra i nastupa finansijske krize 2008.godine prešle granicu od sedam odsto.

Prelazak te granice je Irsku, Grčku i Portugaliju prislio da prihvate finansijsku pomoć.
http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Slovenija-na-putu-da-zatrazi-pomoc-EU.a-122441.292.html

Kakav je ovo MINUS na DAX-u od jutros -100%

Dobro je ispravili su gresku fjuuu,,,.......

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/289754/Ako-Grcka-bankrotira-nastace-haos
Ala ce biti jeftinih akcijaaaaa leleee biracemo po par evra sta hocemo

Tajna društva vode Italiju i Grčku?

http://www.smedia.rs/biznis/vest/31129/Italija-Grcka-Tajna-drustva-Jorgos-Papandreu-Silvio-Berluskoni-Dejvid-Rokferel-Mario-Monti-Lukas-Papadimos-Tajna-drustva-vode-Italiju-i-Grcku.html

Jos jednom drugarski savet nekupujte... Samo prodaja. Nafta je za kupoinu i samo sort gde je to moguce. Sprema se veliki talas.

Kyle Bass: You know how screwed up Europe is when you have a German Pope and an Italian central banker.

Евробондови – свемоћни лек против дужничке кризе?

22.11.2011. -

За једне је то „чудо-оружје“ у борби с дужничком кризом. За друге – „ђавољи проналазак“. Овакав раскол у оценама је изазвала одлука Европске комисије да у среду изнесе на разматрање пројекат емитовања јединствених евробонова. Иако сама идеја није нова. Још у првој половини 2000-их овај предлог је одлучно одбио министар финансија Немачке Пеер Штајнбрик (Peer Steinbrück). Намера да се помешају дужничке обавезе држава с јаким кредитним рејтингом и „слабића“ – некаква „мешана салата“ Берлину очигледно није по укусу.

Намера Европске комисије Барозуу изгледа плодотворна: обуздавање дужничке кризе у Еврозони. Јединствени евробонови које намеравају да емитују уместо националних окончаће мешетарске нападе против појединих држава. Олакшаће добијање нових кредита земљама у кризи као што су Грчка, Италија, Португалија и Шпанија. Гаранцију за њихово гашење даће свих 17 земаља из зоне евра. И што је главно: нове позајмице ће се давати по ниским процентним стопама. Јер садашње, астрономске, само отежавају дужничко финансијско бреме проблематичних држава.

Управо у овом грму и лежи зец. За земље с беспрекорним кредитним рејтингом то ће значити додатне трошкове. Истим овим Немцима тржишта данас дају зајам за два посто камате због поузданости њихове економије. А Шпанцима и Италијанима – скоро за седам. Треба помножити ову камату с износом њиховог укупног дуга да би се стекла представа о обиму сервисирања државних дугова.

После мешања „чистих“ и „нечистих“ кредити за Немачку и друге стабилне економије Еврозоне могу поскупети. По рачуници угледног економисте Михала Хитера (Michael Hüther), директора Института за немачку економију дужнички „коктел“ ће пореске обвезнике његове земље додатно коштати минимум 17 милијарди евра годишње.

Међутим, оно што је главно – тешко да ће се на овај начин савладати криза, сматра професор Хитер. Проблематични чланови оваквог „колхоза“ који се нађу под заштитом суседа тешко да ће имати више ентузијазма за спровођење политике оштре буџетске штедње. Напритов, осећај одговорности код њих може бити јако пољуљан....

ceo tekst:
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=13669/Evrobondovi/–/svemocni/lek/protiv/duznicke/krize

@Ris

Da li je dno na 1180? Meni izgleda da je blizu dna u svakom slucaju. Da nije kraj godine, bio bih malo oprezniji verovatno.