Narodna Banka Srbije

gogloee ::

@Maca ^ @Momir

Ne sudite po coveku na osnovu izgleda. Josifidis je uvek imao najzanimljivija predavanja (btw > MAKROEKONOMIJA) i verujte mi, ima znanje. Koliko znam, nije bio politicki kompromitovan, za raylikui od mnogih profesora.
Jedino sto, za one koji ga ne poznaju, jako voli da se koristi , na prvi pogled, nerazumljivom terminologijom. Posle drugog treceg citanja/gledanja pocinje da biva jasno sta je covek hteo da kaze.
...

Plus bi samo dodao da (pored svog znanja koje poseduje) nikada nije kapirao invetiranje u akcije...mislim da se plaši onoga što slabije poznaje!

Maca ::

Takav izgled može sebi da dopusti neki monah, homles ili dobitnik Novelove nagrade... sve drugo je SRAMOTA i za njega i za taj jadni fakultet na kome on predaje.
Jasno je da mu nisu sve daske u glavi na mestu, jer takav izgled u njegovim godinama to potvrdjuje.

Čak se i Vuk Drašković upristoijo, ošišao i skratio bradu kada je svojevremeno postao ministar...

Tako je maco, da se ugleda na:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Čim ga vidiš ovako skockanog odmah znaš da je čovek od poverenja. menađžer godine !!!

ili možda bolje ovako:

[You must be registered and logged in to see this image.]

still koji na privi pogled uliva poverenje

Citat :

BEOGRAD - Ovo je najplaćeniji profesor.
Kosta Josifidis, član Saveta Narodne banke Srbije i univerzitetski profesor, godišnje zaradi između šest i sedam miliona dinara! Na osnovu mesečnih primanja i dodatne zarade u 2011. zaradio je šest, a uz sume od povraćaja doprinosa tačno - 7.089.225,45 dinara!

Samo kao član Saveta NBS on mesečno zarađuje 159.229,18 dinara! Kao šef departmana Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu dobije još 179.298,80! Kao predavač na Filozofskom fakultetu - 25.003,02, i još 29.567,68 od Ekonomskog...

Celokupan spisak godišnjih primanja profesora Josifidisa teško da bi stao na dve strane Kurira. Uglavnom, redovni mesečni prihodi su mu 393.098,68 dinara!

Da se učenje, ali i redovno plaćanje poreza i te kako isplati, govori i suma od 3.358.541,68 dinara, koliko je, van godišnjih primanja, Josifidis dobio na osnovu povraćaja plaćenog doprinosa za period 2007-2010!

Josifidis kaže da je vredno studirao, da je godinama u inostranstvu živeo na sendvičima, ali i da vredno radi:

- Istina je da sam prošle godine imao prihode od šest miliona dinara i to stoji u mojoj poreskoj prijavi. Nemam šta da krijem. Nije sramota imati novac, već je sramota ukoliko je on zarađen nelegalno. Angažovanje u Savetu NBS uveliko povećalo primanja i olakšalo ekonomsku situaciju. Neću da ulazim u to da li je suma prevelika ili nije jer je nisam ja određivao.

Khmmm... nije, kažeš kompromitovan?

Profa pun ko brod

Ovo je OK ali kad zaradjuješ 7 miliona ....

Ars Vivendi ::

Ovo je najplaćeniji profesor.

Prvo mesto i dalje drži izvesni profesor, doktor ekonomskih nauka iz
Novog Sada, čiji je iznos prijavljenog prihoda 166.646.476 dinara godisnje.

Drag65 ::

Ars Vivendi ::

Ovo je najplaćeniji profesor.

Prvo mesto i dalje drži izvesni profesor, doktor ekonomskih nauka iz
Novog Sada, čiji je iznos prijavljenog prihoda 166.646.476 dinara godisnje.

Tačno, 120takK € mesečno primanja sa porezima i doprinosima, prof. sa FTN. Legalno i sve čisto.

Moze neko da mi objasni kako veca referentna kamatna stopa utice na apresijaciju?

Citat :

Kamatna stopa centralne banke je kao dirigentska palica. Kada je podigne, moraju da se povećaju i kamate u bankarskim "orkestru". Visina njene "palice" signal je da novac toliko košta i da ga banke neće međusobno pozajmljivati ispod tog procenta ili odobravati kredite građanima i privredi po nižoj kamati. Cilj njenog ubojitog "oruđa" jeste da smanji inflaciju i stvori "harmoniju" cena koje će prijati svima. Pa makar se to ne sviđalo trenutno mnogima.
"Repo kamatna stopa NBS ima istu ulogu kao referentna kamata američkih Federalnih rezervi ili Evropske centralne banke. Kada je povećavamo očekujemo da se i kamatne stope poslovnih banaka povećaju. A kada banke povećaju kamate trebalo bi da se smanji tražnja za kreditima što ograničava potrošnju domaćinstava i privrede, a manja potrošnja deluje na pad stope inflacije. Devizni kurs je dodatni kanal preko koga monetarna politika utiče na inflaciju i inflatorna očekivanja. Rast kamatne stope čini domaću valutu atraktivnijom i na taj način deluje na pad inflacije, objašnjava Diana Dragutinović, viceguverner NBS.

Šta su "repo operacije"

To je instrument u rukama NBS, njeno sredstvo za rad. Repo operacijama NBS, zapravo, privremeno prodaje (ili kupuje) hartije od vrednosti, svoje i državne. Kupci ili prodavci tih hartija su poslovne banke. Kada NBS prodaje hartije od vrednosti, ona smanjuje ponudu novca i kredita. Banke – kupci te hartije plaćaju slobodnim novcem. Novac je na sigurnom, na računu kod NBS (ne može se upotrebiti za potrošnju), a hartije od vrednosti su u portfelju poslovnih banaka. Tim kratkoročnim instrumentom NBS održava dnevnu likvidnost bankarskog sektora i ne dozvoljava da ona bude prevelika. Naravno, isto tako ne bi smela da dozvoli ni da se banke suočavaju sa manjkom para. U tom slučaju, NBS bi kupovala od banaka hartije. Hartije bi bile u njenom portfelju, a novac kod banaka, raspoloživ za potrošnju i odobravanje kredita. Uloga centralne banke je da kamatom utiče na nivo likvidnosti koja neće ugroziti funkcionisanje privrede, niti izazvati visoku inflaciju. Ona banke ne može naterati da kupe njene ili državne hartije. NBS pokušava da postigne ono što želi kamatama.

Sve centralne banke na svetu imaju sličan instrument za upravljanje likvidnošću. Najčešće su to repo, privremene prodaje hartija od vrednosti. Ročnost tih hartija najčešće je nedeljna ili dvonedeljna. Mi smo se opredelili za dvonedeljnu ročnost. To znači da NBS prodaje bankama vrednosne hartije (ili kupuje od njih) na rok od dve nedelje, formirajući referentnu kamatu (cenu novca).

U početku su prodaje (aukcije) bile tako organizovane da je tržište samo (ili nežno navođeno) formiralo kamate. Taj model NBS je promenila od 1. septembra i sada sama određuje kamatnu stopu, ali je njena visina određena dobijanjem signala od tržišta. Uz to, kako ističe, korišćeno je iskustvo zemalja koje su se po deset godina borile sa dvocifrenom inflacijom. To su, pre svega, Mađarska i Poljska, koja je imala potpuno identičnu situaciju 1999–2000. Kad god je inflacija bila iznad 10 odsto kamatna stopa se formirala na nivou od 15 do 17 procenata. Dakle, obezbeđivana je realna kamata od pet do sedam odsto.

Referentna kamatna stopa koristi se i u razvijenim zemljama gde ima veliki uticaj na privrednu aktivnost. Evropska centralna banka je ove godine više puta povećavala kamatnu stopu, sada je tri odsto, s ciljem da smanji inflatorna očekivanja. Stopa inflacije u evro zoni je oko dva odsto i čim projekcije pokažu da je taj cilj ugrožen zbog raznih šokova, kao što je energetski, Evropska centralna banka brže-bolje povećava referentnu kamatnu stopu jer je to osnovni instrument za borbu protiv inflacije.

Zrimi ::

Moze neko da mi objasni kako veca referentna kamatna stopa utice na apresijaciju?

veliki procenat dinarske mase je "zarobljen" od strane inostranih ulagaca,fondova itd.u trezorske zapise samo zbog primamljive ref kam.stope koja je njima davala lep prinos na 6 to mesecnom i god,nivou,to jeste jedan od mehanizama NBS za stabilnost Dinara,ali je i mac sa dve ostrice...

Eh sad,moze se ref.kamatna stopa povecati do te mere da strani ulagaci (i domaci investicioni fondovi)zakljuce da je kamata tako primamljiva pa pocnu da kupuju jos vise dinara(citajprodaju devize )jer nigde nece imati takvu zaradu...za posledicu imas apresijaciju dinara,a viska deviza,cisto trziste ponude i potraznje

problem nastaje onog momenta kad je vlast(bilo koja) i NBS prinudjena da povecava ref.kamatnu stopu ne bi li dosla do svezih deviza zarad otplate dugova inostranstvu itd

U srecnim zemljama sa jakom privredom koje proizvode nesto,a to moze biti bilo sta(Rusi i ARApi buse naftu dok imaju,nemci prave mercedes,bosh i prodaju znanje)i svoje domace PRODAJU DRUGIMA,ref kamatne stope su smesne,jer za takvim operacijama njihove narodne banke jednostavno nemaju potrebe...

Hvala Ivane

Zrimi ::

Moze neko da mi objasni kako veca referentna kamatna stopa utice na apresijaciju?

Nezaboravimo da povećanje referentne kamatne stope utiče i na smanjenje rasta privrede, a slaba privreda je, po mom mišljenu, veći problem nego kurs evra, jer je nezaposlenost ogromna a ovakvi potezi mogu to još više da pogoršaju.

Fmember ::

Nezaboravimo da povećanje referentne kamatne stope utiče i na smanjenje rasta privrede, a slaba privreda je, po mom mišljenu, veći problem nego kurs evra, jer je nezaposlenost ogromna a ovakvi potezi mogu to još više da pogoršaju.

Tako je, slaba, neizvozna privreda je naj problem. I povećanje referentne i povećanje dinarskog dela deviznih rezervi uticaće negativno na rast privrede. Dakle, nadam se - za sada - da se služi taktikom (koja je već viđena - i ne daje rezultate).

Daj bog da ima(ju) neku strategiju kako iz tog začaranog kruga izaći.

Citat :

Jedino za američke Federalne rezerve stabilnost cena nije na prvom mestu već privredni rast i povećanje zaposlenosti. Federalne rezerve već godinama monetarnu politiku i kredite popularišu u zanimljivim stripovima (FED je kriv za tromu privrednu aktivnost).

Sve druge centralne banke su rekle – inflacija je najvažnija. Od sedamdesetih godina, posle naftnih šokova, sve privrede su se i ponašale kao da im je stabilnost cena najvažniji cilj koristeći kamatu centralne banke.

Šta je važnije: stabilnost ili rast

Da li je trening bitniji od lekarskog tretmana u trenutku kad trkač počne da krvari. Sigurno je da su trening i tehnika trčanja ono što trkača dovodi do pobede, ali, ako trkač krvari, dobar lekar je važniji od dobrog trenera. Spasi trkača. Biće još trka. Dakle, prvo stabilnost. Ako si trener ili vođa nacije, neophodni su kratkoročni dobici. Ali, nema besplatnog ručka. Fiskalna i monetarna politika, iako korisna sredstva, ne mogu učiniti naciju bogatijom.

Limited011 ::

Citat :

Jedino za američke Federalne rezerve stabilnost cena nije na prvom mestu već privredni rast i povećanje zaposlenosti. Federalne rezerve već godinama monetarnu politiku i kredite popularišu u zanimljivim stripovima (FED je kriv za tromu privrednu aktivnost).

Sve druge centralne banke su rekle – inflacija je najvažnija. Od sedamdesetih godina, posle naftnih šokova, sve privrede su se i ponašale kao da im je stabilnost cena najvažniji cilj koristeći kamatu centralne banke.

Šta je važnije: stabilnost ili rast

Da li je trening bitniji od lekarskog tretmana u trenutku kad trkač počne da krvari. Sigurno je da su trening i tehnika trčanja ono što trkača dovodi do pobede, ali, ako trkač krvari, dobar lekar je važniji od dobrog trenera. Spasi trkača. Biće još trka. Dakle, prvo stabilnost. Ako si trener ili vođa nacije, neophodni su kratkoročni dobici. Ali, nema besplatnog ručka. Fiskalna i monetarna politika, iako korisna sredstva, ne mogu učiniti naciju bogatijom.

Ali ako te juri čopor vukova a ti počneš da krvariš?
Hoće li onda biti još trka?

Molim obratite paznju na treci pasus obrazlozenja

http://www.kzk.org.rs/kzk/wp-content/uploads/2012/07/Zakljucak-o-odbacivanju-prijave-koncentracije-SUNOKO.pdf

http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/14550-nbs-ugro-ava-nacionalnu-bezbednost-srbije.html

Dobro je da je ipak neko, konačno, shvatio da aktivnosti NBS direktno i ključno utiču na nacionalnu bezbednost.

Drag65 ::

Prvi potez novog guvernera mora da bude svođenje sopstvene plate na razumnu meru (barem 1 dinar manja od Predsednika Srbije) - bez toga, sve priče su koještarije, a razvoj događaja preti da se potpuno otrgne svakoj kontroli.

Nacionalnu bezbednost, ugrožavaju i:

- šibicarsko kvazi smanjivanje plate (samo jedne?), uz veoma smušena i nemušta obrazloženja (Bajatović, deca sa Kosova i sl. - QQ LL). Sve objavljeno uz "kraljevsku" pozadinu hrastovih odaja, "ukrašenim" lažnim zlatom.
Ne svođenje plate guvernera na normalu, odmah, prostim nalogom guvernera prema sebi i stavljanjem pod pritisak i viceguvernera urušava kredibilitet, ugrožava nadu da će se, što je osnovno, uvesti kakav-takav red u državi. Ovo je užasan simboličan primer - lider koji ne vodi primerom, upućuje u bespuće.
A i "royal family" pozadinu bi trebalo, u 21. veku, precrtati, naročito jer NBS ima prostorije i za 22. vek. Uozbiljite se, "jezik revizora". Šarmiranje i koketiranje, nesuvisli komentari su out.

- Podizanje, umesto drastičnog smanjivanja referentne kamatne stope, je greška "kontinuiteta", a baš je diskontinuitet sa samoubilačkom politikom na finansijskom tržištu neophodan.

- Naravno da takvo, papirno-kabinetsko delovanje ("u kontinuitetu"), stimuliše špekulativni rast cena (pre svega hrane), potpaljuje inflaciju i doprinosi odlivu deviza: dešava se i jedno i drugo i treće. I zna se tačno ko, kako i koliko. Koordinišite se sa vladom, mora se operativno i preventivno delovati. Koristite javnost za napad, a struku za odbranu.

- Kontinuitet se ogleda i u, ako je tačno preneto, predlaganju istovetnih kadrovskih rešenja prethodnim. Ako ste hteli vlast, morate vladati: prva stvar je, uvek, precizan i pravilan izbor kadrova. Ako ih nemate: objavite konkurs. Uzmite W. Buffet i/ili J. Stiglitz za savetnika. Ugovorite tehničku saradnju sa Bundesbankom i/ili nacionalnom bankom Kanade.

Ima još, ne mnogo vremena, za korekcije. Ako se nacionalna bezbednost bude i dalje ugrožavala doći će, neumitno, do veoma teških posledica.

Citat :

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je pozvala članove upravnih i izvršnih odbora banaka u Srbiji da na kraju godine vrlo ozbiljno i temeljno naprave završne račune, ne lažući sebe da je situacija bolja nego što jeste, kao i revizorske kuće da i javno prikažu stanje onakvim kakvo jeste.

Ona je istakla i da je više puta članove Vlade upozoravala da ne komentarišu stanje u finansijskom sistemu Srbije, jer je posao NBS da se njime bavi i pozvala i medije da odgovorno izveštavaju, jer se pokazalo da postoji direktna veza između novinskih napisa o pojedinim bankama i povlačenju štednje.

Podsetivši da je NBS "delicencirala" Novu Agrobanku, Tabaković je navela da će "biti još nekih problema ali će morati da ih snosi država, a opet preko državnih leđa i građani".

Citat :

NBS dopustila bankama da „prodaju“ problematične kredite

Nivo problematičnih kredita koje je uzela privreda dostigli su alarmantnih 20,4 odsto. Iako je Narodna banka u svom poslednjem Statističkom biltenu naglasila da je nivo pokrivenosti problematičnih kredita zadovoljavajući, ipak je novom regulativom omogućila bankama da prodaju problematične kredite koje su odobrili privredi.
Narodna banka najavljuje da će kao supervizor pratiti ceo proces prodaje dugova, i najavljuje da će se na ovaj način osloboditi znatna količina novca koje su banke izdvajale za rezerve po osnovu kreditnih plasmana. NBS ocenjuje i da će taj višak novca banke iskoristiti za dodatnu kreditnu aktivnost, kao i da će tako povoljnije uticati na stanje u ukupnoj ekonomiji.
„Uz to, izmene propisa su i podsticaj bankama da ulože dodatne napore da kroz postojeće pravne mehanizme – Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava i Zakon o stečaju – izvrše restrukturiranje potraživanja od privrednih društava koja, uprkos teškoćama, imaju izglede za oporavak“, navodi se u saopštenju NBS.

Najveća svetska investiciona banka hvali Jorgovanku Tabaković

Stručnjaci najveće svetske investicione banke J.P. Morgan ocenili su danas da postoji više pozitivnih nego negativnih trendova u Srbiji, da će Beograd u junu dobiti datum za početak pregovora sa EU, a posebno su ukazali da je tržište pozitivno reagovalo na rad guvernera NBS Jorgovanke Tabaković.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/370223/Najveca-svetska-investiciona-banka-hvali-Jorgovanku-Tabakovic

NBS otvara raspravu o fiksnom kursu

Guverner NBS Jorgovanka Tabakovic organizovaće narednih dana zatvorenu raspravu o tome treba li Srbiji fiksni ili plivajući kurs, saznaje „Blic“.
Na taj skup biće pozvani predstavnici struke, ali i privrednici i bankari. Pripreme su u toku, a u njih je uključen i Izvršni odbor NBS.

Kako saznaje Blic, otvorenu diskusiju o politici kursa guvernerka je obećala učesnicima Biznis foruma na Kopaoniku tokom panela na kom se povela izuzetno oštra rasprava o tome vodi li centralna banka ciljanog kursa ili ne. Zastupnici ideje o neophodnosti uvođenja fiksnog kursa tvrde da sa ovakvom politikom kursa gubi privreda koja svoje knjige evidentira u evrima, ali i svi oni koji štede i da nam je valuta već godinama precenjena. "U okolnostima kada postoji inflacija kurs mora da raste, samo je dilema do kog iznosa. Pitanje je, međutim, da li NBS želi ili ne da stabilizuje kurs. Ona bi mogla da vodi politiku ciljanog kursa.

Oni kažu da je ne vode, da samo hoće da stabilizuju kurs, ali ta stabilizacija ide tako da dinar neprekidno raste", kaže prof. Miroljub Labus, koji veruje da NBS mora ili da fiksira kurs ili da uvede evro. S druge strane, prof. Nebojša Savić, predsednik Izvršnog odbora NBS, kaže za „Blic“ da ne veruje da je Srbiji potreban fiksan kurs, ali da je spreman da s onima koji drugačije misle razgovara. "Smatram da Srbija ima modernu monetarnu politiku sa ciljanom inflacijom. Kurs je zapravo cena jedne robe i podleže svih zakonima tržišta.

Znači, cena domaće valute je niža ako je više ima, i obratno. Siguran sam da glavni cilj NBS mora da ostane stabilnost cena i borba protiv nepristojno visoke inflacije. Podsetiću, cene na malo su u poslednjih godinu dana rasle preko 12 odsto i po tome smo rekorderi u Evropi. Posle nas su neke zemlje u regionu koje beleže inflaciju od šest do sedam odsto. Moramo se ozbiljnije baviti ovim trendom i truditi se da inflaciju svedemo u ciljane okvire 4,5 plus-minus 0,5 odsto. To možemo samo pokretanjem strukturnih reformi koje bi učinile da smanjimo nivo inflacije na onaj koje imaju ozbiljne države", zaključuje dr Savić.

Labus se nafatirao evrića pa bi voleo da kapitalizuje dobitak, e moj labuse, moj albuse.

Nema ništa bez fiksnog kursa.

Osnovna stvar je uravnotežen budžet: rashodi = prihodi i onda fiksni kurs to je trebalo još juče da se dogodi...

NBS prebacuje 2,97 milijardi dinara svoje dobiti u državni budžet - Objavljen izveštaj o poslovanju u 2012.

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je u
2012. ostvarila dobit od 4,24 milijarde dinara, zahvaljujući monetarnoj
politici koju je vodila u drugom delu godine.

Kako se navodi u saopštenju, ta dobit je ostvarena
uprkos visokim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu u prvom
polugodištu prošle godine, koje su uz devizne rezerve smanjile i
prihode od njihovog plasmana.

Ističe se da će od ukupne dobiti 2,97 milijardi
dinara biti uplaćeno u budžet Srbije, dok će 1,27 milijardi dinara biti
usmereno u posebne rezerve i osnovni kapital Narodne banke Srbije.

NBS je u 2011. godini imala dobit od četiri milijarde
dinara, od čega je 2,8 milijardi dinara uplaćeno u budžet Srbije. Dobit
NBS u 2010. godini bila je 5,9 milijardi dinara, od kojih je 4,2
milijarde dinara uplaćeo u budžet.

Odluku o raspoređivanju ostvarene dobiti i
finansijske izveštaje NBS za 2012. godinu i u skladu sa Zakonom o
Narodnoj banci Srbije, danas je usvojio Savet guvernera centralne banke.


Uz izveštaj ovlašćenog revizora, NBS će dostaviti finansijske izveštaje za 2012. godinu i Skupštini Srbije.

Izveštaji Narodne banke Srbije za 2012. godinu, kako
se ističe, prikazuju tačno i objektivno finansijsko stanje te
institucije na dan 31. decembra 2012. godine, kao i rezultate poslovanja
i tokove gotovine i sačinjeni su u skladu sa međunarodnim standardima
finansijskog izveštavanja, konstatovao je u svom izveštaju ovlašćeni
revizor.

Narodna banka Srbije će finansijske izveštaje za
2012. godinu sa izveštajem ovlašćenog revizora objaviti na svojoj
Internet prezentaciji (www.nbs.rs), na srpskom i engleskom jeziku.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/733683/NBS-prebacuje-2-97-milijardi-dinara-svoje-dobiti-u-dr%C5%BEavni-bud%C5%BEet-Objavljen-izve%C5%A1taj-o-poslovanju-u-2012

Trenutne godišnje EKS na bankarske kredite kreću se od 4,61% do 46,93% !!! (izvor: Kamatica). Valjda je svakom jasno da se radi o enormnim kamatama, u nesrazmeri sa bilo čim, a što je kao krivično delo zlenašenja opisano u Krivičnim Zakoniku: čl.217 KZ ustanovljava pojam "nesrazmerne imovinske koristi". Navodno ne može se precizno utvrditi šta je "nesrazmera", tj. o kom procentu je tačno reč. Poznati su pravni instituti oštećenja preko polovine, kapare kao dvostruke odustanice, laesio enormis i dr. - sve to spada u izvore prava. Dakle penalna, zatezna kamata ne bi smela ni u kom slučaju da bude dvostruko veća od kamate koja se plaća na depozite građana. Samim tim ugovorene kamate bi morale da budu ispod tog nivoa - preko toga, radi se o zelenašenju.

Osnov za obračun nesrazmere bi trebalo da je kamata koja se plaća po depozitima građana, u nominalnom obliku koji se najčešće koristi (EUR). Trenutno se plaća od 1,50% do 4,04% na 12-mesečne depozite. Recimo i da je 4,00%, zatezna kamata ne bi smela da bude više nego dvostruko veća, dakle maksimalno 8,00%. Preko toga je - nesrazmerna, zelenaška.

Tih 8,00% je dugo, pa i danas, pravni standard, a i sada se pominje, uz uvećavanje sabiranjem sa "osnovnom, referentnom kamatnom stopom NBS (RKS NBS)" od 11,00%, koja je 22 puta veća od RKS EMU (0,50%), i sve to na osnovu Zakona o o zateznoj kamati, iz decembra 2012. godine.


Rizik kursa ?
1.: ne uzima se u obzir na depozitima. A zašto bi se preko RKS NBS navodno pokrivao rizik kursa samo kod kredita - valjda bi trebalo obrnuto: da država (NBS) štiti slabiju ugovornu stranu - građanina.
2.: RKS NBS i stopa inflacije se razlikuju, a naročito kod ciljane inflacije (4,00%), pa bi zlonamernik mogao reći da se radi o umišljajnom pribavljanju nesrazmerne imovinske koristi (bankama).
3.: depoziti "u EUR" to nisu, već su u dinarima, što se vidi iz svakog bilansa banke, konstatuje prilikom uplate evra u banci (na potvrdi o uplati, pored nominalnog iznosa u EUR stoji i dinarski iznos), itd. Iskazivanje depozita "u EUR" je opsena da bi se postigla što veća razlika u ceni. A to iskazivanje u EUR se ne uzima u obzir prilikom obračuna zatezne kamate (što bi bilo i logično i pravedno rešenje). Posledice su katastofalne, primer obračuna zatezne kamate po novim propisima NBS:

a. Dinar, 1.1.2013 - 25.7.2013, zakonska zatezna kamata: 10,98% (za 205 dana),
kamata: godišnji nivo: 20,38%
http://www.le.os.sud.rs/kalkulator-zatezne-kamate/

b. Dinar indeksiran u EUR, sa kamatom od 8,00% godišnje, 1.1.2013 (kurs:114,05) - 25.7.2013 (kurs:114,27)
Kamata: godišnji nivo 8,01%.

Dakle više nego dva i po puta (254,43%) u odnosu na DIN/EUR-Ind, tj. u odnosu na cenu depozita građana svih 5 puta više (509,00%)!


I nije ovde reč samo o bankama, ovako nakazan obračun zatezne kamate primenjuje i poreska uprava, ali je i to malo, pa se prilikom donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreska obaveza uvećava za 5,00% i pripisuje glavnom dugu (osnova za dalji protivzakonit obračun kamate na kamatu?).

Koliko još više i dokle više ?

@Drag65
Veoma ,veoma dobar post! !!!
Građani nekako i nakrpe svoja dugovanja po ovakvim zelenaškim kamatama ali privreda je u potpunom kolapsu. Zato ako nam potpredsednik Vučić ima noćne more zbog stanja srpske ekonomije neka krene da to rešava.. .!!!

Bookmaker ::

@Drag65
Veoma ,veoma dobar post! !!!
Građani nekako i nakrpe svoja dugovanja po ovakvim zelenaškim kamatama ali privreda je u potpunom kolapsu. Zato ako nam potpredsednik Vučić ima noćne more zbog stanja srpske ekonomije neka krene da to rešava.. .!!!

 
Mosh misliti, privreda je u potpunom kolapsu...koja bre privreda? Pa ceo je biznis plan bio zakiti nekog idiota u banci, uzmi pare na fiktivne tokove, ispumpaj za Vaduz/Lugano i kuravele u privatan avion pa na brod.

Resenje je jednostavno: jednokratni porez na banke, i to kao % cross border kredita koje su popustali celavoj bitangi, jednookom Miskovicu, brzomislecem Beku, itd. Da ne spominjem ostale eminentne crnogorce ugledne privrednika...Lazarevic mi pada na pamet.

Cross border obimi su bespotrebni, iovako depozita stanovnistva ima van sistema koliko i u sistemu.

Na nedozvoljeno (to jest nedogovoreno) koriscenje sredstava banke je i u Londonu kamata 50% i to na sterling gde je referentna kamata skoro 0, a na dogovoren 30%. Bezvezna analiza, u stvari trecerazredna propaganda...!!

Investitori `jačaju` dinar

Jačanje dinara prema evru posledica je povećanog interesovanja stranih investitora za ulaganje u dinarske hartije od vrednosti, prisutnog od oktobra, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Na to je uticala odluka ECB da smanji osnovnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,25 odsto, čime je za strane investitore povećana atraktivnost ulaganja u zemlje u razvoju, sa višim stopama prinosa, objasnila je Tabaković.

Sa druge, na to su uticala i poboljšana makroekonomska kretanja u Srbiji, pre svega, smanjivanje inflacije i donošenje vladinih mera na planu fiskalne konsolidacije, rekla je guvernerka.

Ona je u pisanoj izjavi istakla da je NBS, u cilju stabilizacije deviznog tržišta, od oktobra kupila ukupno 265 miliona evra.

Prateći signale tržišta, reagovali smo odlučno, ali odmereno da bismo obezbedili stabilnost deviznog tržišta, ne ugrožavajući pri tome princip slobodnog funkcionisanja tržišta, rekla je Tabaković.

Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 425 miliona evra, ali je kroz realizovane kupovine u devizne rezerve do sada vraćeno 355 miliona.

Očekivanja su da će inflacija i u narednom periodu biti na niskom i stabilnom nivou, što ostaje prioritetni cilj NBS, kao i popravljanje spoljnotrgovinske pozicije zemlje, ocenila je ona.

На пропале и посрнуле банке спискано 700 милиона евра

Грађани Србије ће за санирање пропалих и посрнулих банака у државном власништву платити 700 милиона евра. Гашење две велике финансијске куће, Нове Агробанке и Развојне банке Војводине, коштало је 600 милиона евра.

Ту је потом и последњи случај – Привредна банка Београд, са штетом од сто милиона. Код те куће нису сведени сви рачуни па је већ сада извесно да ће укупна штета прећи стотку, што је јуче потврдио и председник Фискалног савета Павле Петровић.
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/na-propale-i-posrnule-banke-spiskano-700-miliona-evra

Odnosno:
- polovina ukupne sume za izgradnju Južnog toka kroz Srbiju,
- ili oko 150 kilometara auto puta sa 6 traka.

Prijatelju ne znam da li ti je već neko rekao ali imaš crnu karmu.
Probaj da što više hodaš bos jer zemlja upija negativnu energiju.

U oktobru je učešće problematičnih kredita kod privrede bilo 23,3 odsto, a kod stanovništva 9,3 odsto, a u odnosu na kraj prošle godine, ukupan nivo tih kredita povećan je za dva procentna poena, rečeno je u NBS.

Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS Đorđe Jevtić izjavio je da je u bankarskom sektoru suma problematičnih kredita trenutno oko 400 milijardi dinara.

Na osnovu ranijih propisa NBS kojima je omogućeno da se dospela potraživanja od pravnih lica ustupaju drugim pravnim licima radi rešavanja problema nenaplativih kredita, preneto je oko 40 milijardi dinara, naveo je Jevtić.

Jevtić je podsetio da je i pre nekoliko dana NBS donela određene odluke koje bi trebalo da stvore što adekvatniji regulatorni okvir za rešavanje problema akumuliranih nenaplativih kredita u bankama.

Nenaplativi krediti na meniju NBS

Formiranje investicionog fonda koji bi otkupljivao problematične kredite od banaka jedna je od sistemskih mera za rešavanje problema tih kredita, kazali su agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije.

Kako su istakli u NBS, s obzirom na složenost rešenja, za realizaciju će biti potrebno više vremena, a NBS će svakako biti uključena u navedeni proces u skladu s nadležnostima.

Premijer Srbije Aleksanadar Vučić je u ekspozeu najavio formiranje posebne kompanije u vidu investicionog fonda koji bi otkupljivao problematične kredite, a kapital bi obezbedile banke i međunarodne finansijske institucije.

U NBS su naveli da su glavni pokretači rasta problematičnih kredita u Srbiji bile privatne firme, posebno prerađivačke industrije, trgovine, građevinarstva, i one koja posluju s nekretninama.

Na kraju marta 2014. učešće problematičnih kredita privatnih preduzeća u ukupnim kreditima tog sektora bilo 29,34 odsto, dok je pokazatelj problematičnih kredita celokupnog sektora privrede, uključujući i javna preduzeća, bio 26,46 odsto, naveli su u NBS.

Pokazatelj problematičnih kredita u sektoru stanovništva, prema podacima NBS za kraj marta 2014. godine, ostao je na relativno niskom nivou od 9,6 odsto.

Na letnju praksu, koja će se obaviti od 1. jula do 29. avgusta 2014. godine, Narodna banka Srbije će primiti do 35 studenata treće, četvrte ili pete godine akademskih studija koji studiraju na visokoškolskim ustanovama akreditovanim od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a koji će završetkom studija ostvariti najmanje 240, odnosno 300 ESPB bodova.

Na letnju praksu prima se i do pet studenata, državljana Republike Srbije, koji studiraju u inostranstvu na studijskim programima iz oblasti ekonomije, finansija i informacionih tehnologija.

Uslovi za prijem na letnju praksu su:
– prosečna ocena ostvarena tokom studija najmanje 8,00;
– da studentu apsolventski staž ne traje duže od godinu dana od dana upisa apsolventskog staža;
– znanje engleskog jezika.

Guvernerka traži način da `doskoči` bankama

Samo što su snizile kamate na dozvoljeni minus, banke su povećale naknadu za obradu kredita, čime su potpuno neopravdano povećale troškove, kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ističući da se traži način kako da se tome "doskoči".

Devizne rezerve su na adekvatno visokom nivou i nećemo težiti aranžmanu sa MMF koji bi podrazumevao zaduživanje, već iz predostrožnosti. To znači da nam ne trebaju finansijska sredstva, već samo da imamo tzv. monitoring mera koje dogovorimo sa fondom, rekla je guverner.

Tokom predavanja "Uticaj međunarodnih finansijskih institucija na monetarnu politiku Srbije", održanom na Vojnoj akademiji, Tabaković je rekla da ukupne devizne rezerve iznose preko 10 milijardi evra, a da preko 70 odsto tog iznosa ili sedam milijardi evra čine devizne rezerve države.

Dodala da je struktura deviznih rezervi u ovom trenutku mnogo povoljnija od ranijeg perioda kada je veći udeo činio novac poslovnih banaka.

Guverner je nagovestila da se planiraju izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim bi se uredilo "da kurs koji se primenjuje u isplati kredita, mora da se primenjuje i u otplati kredita".

Pored ovog zakona, Tabaković je najavila da će u skupštinsku proceduru biti prosleđeni novi Zakon o platnim uslugama, novi Zakon o osiguranju, ali i izmene zakona o NBS kojim bi se povećale nadležnosti Centralne banke vezane za rešavanje problematičnih banaka.

Upitana kada mogu da se očekuju niže kamate na kredite, Tabaković je rekla da u tržišnoj privredi NBS nema prava da ograničava visinu kamata i da "ne sme da se usudi na takav potez, ako imamo 75 posto banaka koje su u stranom vlasništvu".

Zato smo javnim prikazivanjem ukupnih toškova kamata po kreditu hteli da građanima omogućimo da uporede banke i da idu kod najboljih, navela je guvener i podsetila da su, nažalost, banke pribegle nadoknadi koja se zove jednokratni troškovi za obradu kredita onog trenutka kada su snizile kamate na dozvoljeni minus, čime su potpuno neopravdano povećale troškove.

Tražimo način kako tome da doskočimo, a da ne proizvedemo kontra efekat, navela je Tabaković i dodala da se nada da će inflacija ostati u granicama cilja, četiri plus minus jedan odsto, ukoliko ne bude ozbiljne suše i krupnih geopolitičkih pomeranja, što je preduslov da banke nude dinarske kredite.

NBS je juče pozvala sve banke da pokažu solidarnost i ne naplaćuju naknadu za uplatu i prenos sredstava na dinarske i devizne račune otvorene radi pomoći ugroženima i otklanjanja posledica poplava.

Bankama je preporučeno i da ne naplaćuju naknada za otvaranje i vođenje računa na koje se uplaćuje pomoć.

Kako je najavljeno, NBS će objaviti spisak banaka koje su se odazvale tom pozivu.

Centralna banka je odlučila da ne naplaćuje naknadu za obračun za uplatu, odnosno prenos sredstava u dinarima i devizama za račune namenjene prikupljanju pomoći.

Ukupna štednja građana je na kraju aprila iznosila oko 980,7 milijardi dinara, odnosno oko 8,52 milijarde evra, objavljeno je u Statističkom biltenu Narodne banke Srbije. Ukupna štednja stanovništva je na kraju aprila 2014. za 67,22 milijardi dinara veća nego na kraju istog meseca 2013. godine.