Правни статус комисије
14.01.2007.
Комисија за хартије од вредности је независна и самостална организација Републике Србије, основана 16.фебруара 1990. године. Комисија има пет чланова, укључујући и председника Комисије, које на предлог надлежног радног тела за послове финансија Народне Скупштине Републике Србије, бира и разрешава Народна Скупштина Републике Србије. Комисија одлучује на седницама, које води председник Комисије или члан Комисије ког он одреди. Радом стручне службе Комисије руководи секретар Комисије.
Комисија за хартије од вредности је одговорна за законито функционисање тржишта хартија од вредности, са циљем заштите инвеститора и обезбеђивање правичности, ефикасности и транспарентности тог тржишта. У том смислу, Комисија врши надзор над применом:

1) Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени гласник РС“, бр. 47/2006) при чему део послова из надлежности прописане чл. 220. овог Закона обавља као поверене послове;

2) Закона о преузимању акционарских друштава („Службени гласник РС“, бр. 46/2006);

3) Закона о инвестиционим фондовима („Службени гласник РС“, бр. 46/2006)

За обављање послова из своје надлежности, Комисија је одговорна Народној Скупштини Републике Србије

Ljudi, kako ste zadovolji radom ovog tela?

Da li mislite da oni NEŠTO rade?
Da rade u korist investitora?

"Da li mislite da oni NEŠTO rade?
Da rade u korist investitora?"

Nažalost da - u korist tajkuna-investitora, gangstera-investitora i u korist pojedinaca iz vlasti koji zloupotrebljavaju svoj položaj. :zid:

Slučaj Mineco i Fidelinka sa sve "nepoznatim vlasnicima" bila bi lepa tema za bar jednu Skupštinsku raspravu. Na tom slučaju se najbolje vidi kako radi Komisija za hartije od vrednosti.
Pošto Komisija za svoj (ne)rad odgovara Narodnoj skupštini republike Srbije, to je još jedna od adresa kojoj se možemo obratiti. Poslati dopis svim poslaničkim grupama o saznanjima koja imamo vezano za ovaj slučaj.

Štimac: Akcije na berzi kvalitetne
25. oktobar 2010. | 08:32 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Oporavak srpskog tržišta kapitala vidljiv je od početka godine, a na berzi ima dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti, kaže Milko Štimac.



Predsednik Komisije za hartije od vrednosti je naveo i da je primetan povratak stranih investitora.

"Oporavak tržišta kapitala je vidljiv, berzanski indeks je sada duplo veći nego u trenucima kada je kriza bila najača. Trenutno na tržištu kapitala imamo lagan ali stabilan oporavak", ocenio je Štimac.

Novi zakon bi trebalo da da zamajac stvaranju i regionalnog tržišta koje je, smatra Štimac, realna i sprovodiva ideja u praksi.

On je podsetio da su regulatori trižišta kapitala u regionu već održali tri zajedničke konferencije sa namerom da se dogovore o daljim smernicama za stvaranje zajedničkog tržišta a da bi do kraja godine zemlje zainteresovane za taj projekat trebalo da potpišu i zajedničko Pismo o namerama.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti rekao je da domaće tržište raspolaže sa dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti. Osim što su se nedavno pojavile akcije NIS-a, u narednom periodu pojaviće se i akcije drugih javnih preduzeća poput Aerodroma Beograd, Telekoma...

"Na našem tržištu ima dosta kvalitetnih akcija. To su akcije koje se nalaze na kontinuiranom trgovanju, a tržiste ih je izdvojilo kao kvalitetne hartije od vrednosti čim su likvidne", ocenio je on.


"Sa podelom akcija NIS-a, dobili smo potencijalno masovno akcionarstvo. Značajna je činjenica da, kada su podeljene akcije NIS-a, ljudi nisu masovno krenuli da ih prodaju. Svi čekaju bolju cenu ili bolju priliku, ali svi su oprezni i shvatili su da su akcije kapital i imovina isto kao stan ili dedovina", naveo je Štimac.

Na pitanje, da li je Komisija zahvaljujući uspostavljanju oštrijih procedura poslovanja i donošenjem pravilnika uspela da bolje kontroliše moguću pojavu 'prljavog' kapitala na berzi, Štimac je podsetio da su po važećom zakonu ovlašćenja Komisije značajno sužena.

"Novim zakonom će Komisija dobiti veća ovlašćenja da ono što je do sada privredni prestup bude kvalifikovano kao krivično delo manipulacije sa cenom. Komisija je do sada sarađivala tesno i sa Upravom za sprečavanje pranja novca i odeljenjem u MUP-u koje se bori protiv organizovanog kriminala i sa Tužilaštvom", kazao je Štimac.

On je dodao i da 'u ovom trenutku imamo bar dva do tri slučajeva' u kojima se sumnja da je reč o 'prljavom novcu' koja su direktno prosleđena nadležnim državnim organima radi sprovođenja istrage.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=25&nav_id=467561

Ovaj je zreo za hapšenje!!
Šta uopšte radi ta komisija?

Ako već nisu mogli na Fidelinki da "provale" da se radi o povezanim licima, bar su mogli na Alfi da reaguju...

Milko Štimac je prodana duša, uzima svoju platicu (koja nije mala) i kad ga
pritisnu kao oko Knjaz Miloša, iznenada mu "pozli" :bla:

Pa dajte nekog s jačim stomakom, ko ima hrabrosti ...

BEOGRAD - Savet za borbu protiv korupcije objavilo je da je Vladi Srbije dostavio izveštaj o privatizaciji i poslovanju "Srboleka", u kome je ukazao da je njegov vlasnik Jovica Stefanović Nini nezakonito stekao akcije preduzeća.

Savet je u izveštaju naveo da je "prethodnih godina pratio slučaj "Srbolek" kao karakterističan primer kršenja prava malih akcionara i njihove nemogućnosti da zaštite svoju imovinu od samovolje najvećeg akcionara".

"Tužilaštvo je povodom ove krivične prijave podnelo zahtev za prikupljanje obaveštenja Direkciji policije, međutim policija još nije dostavila izveštaj", podsetio je Savet za borbu protiv korupcije.

To državno telo je preporučilo "Vladi da razmotri zbog čega institucije nadležne za zaštitu ovih prava ne rade po zakonu, ili rade sporo, i da im omogući uslove da obavljaju poslove iz svoje nadležnosti nezavisno od pritisaka, kao i da analizira nedostatke u propisima zbog kojih regulatorna tela ne mogu da spreče samovolju najvećih akcionara u akcionarskim društvima".

Ostavke u Komisiji za hartije od vrednosti
I profesor Malinić podneo ostavku

Autor: R. Ć. (DANAS)

Beograd - Kadrovski problemi u Komisiji za hartije od vrednosti, jednom od tela koje bi po nezavisnosti trebalo da se meri sa centralnom bankom, biće na dnevnom redu sednice skupštinskog Odbora za finansije zakazane za sredu. Narodnu skupštinu je u ponedeljak stigla ostavka člana te komisije dr Dejana Malinića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Tako je dr Malinić već drugi član Komisije sadašnjeg saziva koji je Narodnoj skupštini podneo ostavku. Pre njega je ostavku na funkciju člana Komisije još novembra 2004. godine podneo dr Dušan Bajec, kadar Demokratske stranke u toj komisiji. Bajec je ostavku podneo posle privatizacije firme „Knjaz Miloš„ zato što o toj privatizaciji nije bio potpuno informisan i nije imao garancija da tako neće biti i ubuduće.

Prema zakonskoj i skupštinskoj proceduri o ostavci se ne glasa, tako će Odbor za finansije sutra (tj. danas, prim.Greta) uputiti pismo poslaničkim grupama i pozvati ih da na mesto Malinića predlože drugog kandidata. Kako tvrde u Odboru za finansije, poslaničke grupe se najmanje u poslednje dve i po godine nisu mogle privoleti da predlože zamenu dr Dušanu Bajecu, pa on i dan-danas obavlja funkciju člana Komisije za hartije od vrednosti. Ostavka dr Malinića prilika je da je uspostavi legalnost i legalitet rada Komisije bar kad su kadrovska rešenja u pitanju. „I da nije ostavki i drugih kadrovskih kontroverzi, članovima Komisije za hartije od vrednosti istekao je mandat još u drugoj polovini 2009. godine. Više puta smo ponavljali pisma poslaničkim grupama, ali odgovora nije bilo“, kažu u Odboru za finansije i dodaju da Komisija odlučuje o poslovima preuzimanja firmi i da strankama nije u interesu da izgube te važne pozicije.


.

Profesor Dejan Malinić je svoju ostavku na članstvo u Komisiji za hartije od vrednosti, ističući da mu je „bila čast što je radio u toj instituciji“, obrazložio sledećim razlozima:“ Samostalnost i nezavisnost Komisije za hartije od vrednosti od političkih i uticaja različitih učesnika na tržištu kapitala i njeno efikasno funkcionisanje svakako se ne mogu obezbediti sada prisutnim netransparentnim prijemom novih zaposlenih i dominacijom političkih i privatnim interesima opterećenih kriterijuma u tom procesu“.
Malinić je podvukao i da ostavku podnosi „zbog načina vođenja Komisije za hartije od vrednosti u poslednjih nekoliko meseci, a posebno zbog prisutnog dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja i razvoja Komisije za hartije od vrednosti“.

U Komisiji za hartije od vrednosti zaposlena je 41 osoba. Tokom poslednjih šest meseci zaposlen je samo jedan novi službenik, a za celog mandata sadašnjeg saziva Komisije od 6,5 godina zaposlene su tri osobe.

Komisiju u aktuelnom VII sazivu čine:
Milko Štimac, predsednik,
Đorđe Jovanović,
Dušan Bajec,
dr Dejan Malinić i Miloš Selić članovi.

Bajeca je kandidovala DS, Jovanovića DSS, Štimca G17 plus, Selića SPO.
Svi su zamrzli stranačke aktivnosti. Tokom mandata ove Komisije na mestu njenog sekretara nalazila se Olivera Savović, a od pre nekoliko meseci nju je zamenila Aleksandra Gojković.

„Komisija radi u punom institucionalnom kapacitetu, sa profesorom ili bez profesora. Nema uticaja političkih i privatnih interesa na rad i zapošljavanje u Komisiji niti će ih biti dok mi u njoj sedimo“, kaže Štimac. On tvrdi da je iznenađen ostavkom dr Malinića.“ Nama tekst ostavke nije dat. Nama iza leđa ga je predao Skupštini“.

Nova Komisija za hartije od vrednosti sledeće nedelje?

G17 plus ponovo predložila Milka Štimca

(DANAS)

U sredu 15. juna istekao je rok koji je Odbor za finansije Narodne skupštine dao poslaničkim grupama da predlože svoje kandidate za nove članove Komisije za hartije od vrednosti, pošto je postojećem sastavu te komisije odavno istekao mandat.
Na tu je činjenicu političke stranke podsetila nedavna ostavka profesora Dejana Malinića na članstvo u Komisiji, koju je Narodna skupština primila k znanju.

Kako je Danasu rečeno u Odboru za finansije do toga 15. juna je jedino G17 plus ponovo kandidovala Milka Štimca, sadašnjeg predsednika Komisije, za njenog člana, a PUPS je Odbor obavestio da nema svoga kandidata. U Odboru ipak ističu da imaju naznake da će ovoga puta poslaničke grupe ispuniti svoju obavezu i tokom sledeće nedelje predložiti budući sastav Komisije. Tako da će ga, po proceduri koja je i po novom Zakonu o hartijama od vrednosti ostala ista, Narodna skupština potvrditi na sledećoj svojoj sednici.


.


.

bruka ako ovaj čovek i dalje ostane na ovoj funkciji

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:336154-Odlazi-predsednik-Komisije-za-hartije-od-vrednosti

(sa sajta Narodne skupštine)

У наставку рада чланови Одбора размотрили су Предлог кандидата за председника и чланове Комисије за хартије од вредности, где је за председника Комисије предложен Зоран Ћировић, а за чланове Драгутин Радосављевић, Душан Бајец, Милко Штимац и Зорица Крњевић-Мишковић. Након расправе чланови Одбора већином гласова утврдили су Предлог одлуке за избор Комисије за хартије од вредности.

Znači, Milko Štimac neće biti predsednik, ali i dalje će biti član Komisije hartije od vrednosti. Pretpostavljam da time žele da očuvaju kontinuitet rada...

Prof. dr Zoran Ćirović

Prof. dr Zoran Ćirović je vanredni profesor finanisja na FEFA i direktor Centra za razvoj finansija u okviru FEFA Instituita. Obavlja funkciju pomoćnika ministra finansija u Vladi Srbije.

Diplomirao je 1992. godine, kao najbolji student u svojoj generaciji, magistrirao 1995. i doktorirao je 2003. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003-06. bio je docent na Univerzitetu BK.
Od jeseni 2005. godine angažovan je kao gostujući profesor na ISM University of Management and Economics u Viljnusu, Litvanija, na predmetima Finansijska tržišta i institucije i Biheviorističke finansije na osnovnim studijama, kao i na predmetu Teorija finansija na poslediplomskim studijama (sva tri predmeta na engleskom jeziku).

Od leta 2005. godine angažovan je kao predavač na brokerskom kursu, a od leta 2006. kao predavač na kursu za investicione savetnike i portfolio menadžere u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Komisije za hartije od vrednosti.

U periodu januar-maj 2006. boravio je na Haas School of Business, University of California, Berkeley, SAD, u cilju stručne edukacije i naučnog istraživanja iz oblasti ekonomije i finansija.

Tokom 1991. i 1992. godine boravio je na London School of Economics u cilju istraživačkog rada iz oblasti finansija. U periodu 1997- 2000. bio je član Upravnog odbora Beogradske berze.

U periodu 1996. - 1997. godine bio je direktor razvoja, a u periodu 1997. - 2000. godine izvršni direktor za poslove sa inostranstvom Karić banke u Beogradu.

Objavio je dve knjige - "Finansijski derivati" i "Portfolio menadžment:", kao i veći broj naučnih i stručnih radova.


http://www.fefa.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=53:prof-zoran-cirovic&catid=19:nastavni-kadar&Itemid=8&lang=sr

Posle izbora novih članova Komisije, u skladu sa zakonom o tržištu kapitala, bira se predsednik na pet godina, jedan član na četri, jedan na tri, jedan na dve i jedan član na godinu dana (sistem permanentne rotacije).

Odredbama novog Zakona previđena su krivična dela: manipulacija na tržištu kapitala, korišćenje, otkrivanje i preporučivanje insajderskih informacija i neovlašćeno pružanje investicionih usluga.
Komisija za hartije od vrednosti bliže propisuje postupke koji se mogu smatrati zloupotrebom tržišta kapitala.
Kaznenim odredbama predviđene su kazne za privredne prstupe od 500 hiljada do tri milona dinara a za privredne prekršaje od 100 hiljada do dva milona dinara.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Zoran Ćirović upozorio je juče da će insajderske informacije i manipulacije na trižištu kapitala biti tretirane kao krivično delo. "Ta novina je omogućena Zakonom o tržištu kapitala čija primena počinje 17. novembra i Komisiji za hartije od vrednosti daje znatno veća ovlašćenja", objasnio je Ćirović. Do sada je Komisija mogla da predlaže kazne za privredni prestup i prekršaje, koje su, kaže on, bile skoro simbolične što je pogodovalo neregularnostima na tržištu kapitala i slabijoj zaštiti malih akcionara. Novim propisima o tržištu kapitala predviđeno je i osnivanje Fonda za zaštitu investitora koji će raditi pri Agenciji za osiguranje depozita, a za njegovu kontrolu biće nadležna Komisija za hartije od vrednosti. Taj Fond će investitorima garantovati isplatu do 20.000 evra u slučaju stečaja investicionog društva ili neke druge nemogućnosti ispunjavanja obaveza prema klijentima. "Davanjem garancija investitorima doprinosi razvoju tržišta kapitala u Srbiji jer ulaganja čini sigurnijim", ocenio je Ćirović. On je ukazao na nelogičnost da je novim Zakonom o privrednim društvima, koji još nije u primeni, predviđena prinudna prodaja akcija malih akcionara u slučaju da većinski vlasnik otkupi paket od 90 odsto akcija, dok je Zakonom o preuzimanju ta granica postavljena na 95 odsto akcija.

Sta ovo znaci.

Koliko sam razumeo, to znači da će nastaviti da nas štite.
I dosad su bili jako efikasni, a odsad će i više.
Npr. odsad kad neko razbuca firmu kao što je "Fidelinka", država će da calne 20.000 evrića, pa kad se to podeli na 1.471.298 akcija ima da se investitori još i obogate.

Ne to dali ce da otkupljuju akcije, mislim na druge firme.