USA finan. trziste i refleksije na Evropu, Srbiju II DEO

Boby ::

se katastrof, seee katastrof

bice to kraj sveta

Meni se cini da nije lose vreme za kupovinu.
Moguce je da gresim.

PA JA SAM JUCE PRODAO 3 POZICIJE , OKO 16 H, pa kad je otislo na minus ja kupio, ali nisam verovao da moze toliko, recimo yy sam uzo na minus 7 a on zatvorio na minus 15, sa SNTA I YANDEX sam egal ali ovaj yy, mi pokvario plan.

Kako je objavio The Wall Street Journal, Buffett koji kontroliše holding Berkshire Hathaway, ostvario je 680 miliona dolara neto profita nakon štu mu je američka prehrambena kompanija Mars vratila dug od 4,4 milijarde dolara, jer je preuzeo njeno zavisno preduzeće Wrigley. Buffett je u Wrigley uložio ukupno 6,5 milijardi dolara.

Druge velike Buffettove investicije u godinama krize bile su u banke Goldman Sachs i Bank of America, po pet milijardi dolara u svaku, u kompanije General Elektrics i Dow Chemical Company, po tri milijarde dolara, a u osiguravajuću grupu Swiss re 2,7 milijardi dolara.

Ukupna dobit koju je Buffett ostvario zahvaljujući tim ulaganjima već je dostigla 9,95 milijardi dolara.

Prema pisanju lista, ova strategija u potpunosti odgovara devizi kojom se Buffett vodi u poslovanju "Budi plašljiv kada su drugi pohlepni, budi pohlepan kada su drugi plašljivi".

....ih sta ti je Amerika,mislio sam trebace mi mesec da se oporavim, a oporavio sam se vec danas...sada cekam SNTA da se odbije...dace bog

Do 2015. drastičan pad akcija

Produžetak agresivne monetarne politike američke centralne banke (Fed) će tokom iduće godine dovesti do krize na berzama akcija, a cene deonica na globalnom tržištu mogle bi u 2015. drastično da opadnu od 25 do čak 50 odsto, piše Wall Street Journal (WSJ).

Iako većina američkih ekonomista veruje da ogromne novačne injekcije, date američkoj privredi u minulih pet godina posredstvom Fed-a, nisu do sada ’proizvele’ katastrofalne posledice na tržište akcija, WSJ ocenjuje da uskoro, ipak, dolazi vreme za ’svođenje računa’ previše agresivne monetarne politike centralne banke SAD.

Fed je u proteklih pet godine uložio više biliona (hiljada milijardi) u stimulisanje privrednog rasta, uglavnom kroz otkup vladinih obveznica i hipotekarnih hartija, ali je efekat bio prilično slab, jer je oporavak vodeće svetske ekonomije i dalje trom i ne premašuje dva odsto na godišnjem nivou.

Ekonomista kompanije Nomura Securities, Bob Janjuah, tvrdi da glavni problemi američke, ali i globalne ekonomije, ostaju godinama isti i ogledaju se u vrlo anemičnom privrednom rastu, previše labavoj monetarnoj politici, ogromnim državnim dugovima, neracionalnom korišćenju kapitala i velikim spekulacijama na finansijskom tržištu koje ne koriste realnom sektoru ekonomije.

Postojeće trgovinske, kao i neravnoteže u platnim i bilansima tekućih plaćanja u svetskoj ekonomiji predstavljaju, zajedno sa agresivnim ponašanjem centralnih banaka, glavnu opasnost u budućem razvoju globalne ekonomije, ističe WSJ.

Ekonomista Neil Irvin je napisao u blogu koji objavljuje Washington post, pozivajući se na mišljenje kolega iz tri zemlje Brazila, Indije i Južne Afrike, da Fed svojom agresivnom monetarnom politikom direktno podstiče krizne situacije na tržištima akcija nekih članica grupacije BRIKS, ali i niza drugih država.

Postoji, naime, široko rasprostranjeno mišljenje da je Fed štampajući i ubacujući u promet hiljade milijardi dolara bez realnog pokrića, uz istovremeno smanjenje bazne kamate na nulti nivo, suštinski izazvao "dirigovane kriize" na finansijskim tržištima manje razvijenih zemalja.

Član Saveta uprave Fed, Jerome Powell, tvrdi međutim da super-labava monetarna politika američke centrobanke nije kriva za izbijanje kriza na tržištima manje razvijenih i zemalja.

Powell ne vidi ništa loše u činjenici da vrednost valuta nekih zemalja sa brzim ekonomskim rastom, usled opisane politike Fed-a, prilično naglo jača jer to, kako navodi, ne ometa napredovanje njihovih privreda.

Ukoliko novčano-kreditna politika SAD i drugih najrazvijenijih država ima za posledicu pritisak na valutu manje razvijene zemalja, usporavanje izvoza iz takvih država nadoknadiće se većom tražnjom njihove produkcije od strane američkih potrošača, tvrdi Paual, pravdajući način na koji Fed vodi svoju monetarnu politiku.

U suštini, Powell takvim stavom poručuje ugroženim zemljama da Fed uopšte nije osnovna pokretačka snaga "vrućeg" novca koji predstavlja sve veći problem u funkcionisanju finansijskih tržišta u manje razvijenim ekonomijama, navodi WSJ.

S&P 500United States

1,803.04

DOWUnited States

16,046.05

Dow Jones Industrial Average rekordnih 16 046 sledeci je belex 


[th][/th][th][/th][th][/th][th][/th]Comparisons

U Americi je FOMC malo smanjio upumpavanje para sa 85 na 75 milijardi mesečno. Objavljeno u 20:00 po našem vremenu, odluka počinje da se primenjuje od januara. Ideja tog QE je podsticaj privredne aktivnosti i izlazak iz krize na kraju krajeva. Izveštaj se nalazi ovde:

http://www.federalreserve.gov/newsevents/press/monetary/20131218a.htm

Koliko ljudi, toliko tumačenja, ali meni ovo ne izgleda loše. Ocenili su da je došlo do nekog privrednog poboljšanja te da mogu malo da smanje gas. Takođe dejstvuju jako delikatno, mada malo ko je i pomišljao da će da naprave šok-odluku, pa će slabljenje QE programa biti polako. Za tržišta je to važno inače razne iracionalne ideje investitorima padaju napamet. Dok ovo pišem prodavci su samo dva minuta vodili glavnu reč, a onda je DJIA krenuo gore. Pošto dolaze praznici, pa je situacija netipična, da bi bili sigurni kako će ovo biti primljeno kod trgovaca potrebno je sačekati bar sredinu januara.

Slovenac1 ::

... rekao sam ja da bi 2014 godina mogla biti godina povratka stranih fondova na Balkan.

Valja razmisliti o ovome.

izgleda da je vest primljena dosta pozitivno u celoj americi svi indeksi pred samo zatvaranje u debelom plusu, sto se nije moglo reci za pocetak trgovanja
 

S&P 500United States	1,804.9	+23.90 +1.34%		Closes in 8 min
DOWUnited States	16,108.12	+232.86 +1.47%		Closes in 8 min
S&P/TSX COMPCanada	13,334.8	+154.64 +1.17%		Closes in 8 min
MXSE IPCMexico	42,255.38	+496.83 +1.19%		Closes in 8 min
NASDAQ COMPUnited States	4,055.12	+31.43 +0.78%		Closes in 8 min
IBOVESPABrazil	50,563.43	+473.08 +0.94%

Njujork -- Najbolja godina za Volstrit u poslednjih deceniju i po bliži se kraju, a retki su oni koji slične rezultate očekuju u 2014, iako razloga za optimizam ima.

U Americi se iduće godine očekuje ubrzanje privrednog rasta i zapošljavanja, kao i jačanje kupovne moći, ali rast akcija po svoj prilici neće biti dramatičan kao u 2013, javlja Rojters.

Indeks S&P 500 ove godine je porastao za 29 odsto, što je njegov najbolji rezultat od 1997. Industrijski indeks Dau Džons je istovremeno ojačao za 26 odsto, a tehnološki Nasdak za skoro 38 odsto.

Jedan od najvećih ovogodišnjih berzanskih podstreka došao je u vidu programa stimulacija američke Uprave federalnih rezervi (Fed), a taj faktor neće biti snažan iduće godine, budući da je Fed u decembru najavio postepeno smanjenje obima programa.

Centralna banka će od januara mesečno kupovati američke obveznice vredne 75 milijardi dolara, u odnosu na sadašnjih 85 milijardi, a odlazeći predsednik Fed-a, Ben Bernanki, poručio je da će gašenje programa biti nastavljeno tokom 2014.

Analitičari koji su učestvovali u Rojtersovoj anketi očekuju rast S&P 500 od 4,5 odsto na 1.925 poena do kraja 2014. Među kompanijama čije akcije čine taj indeks, najbolje rezultate ostvario je Netfliks (Netflix) uz skok deonica od gotovo 300 odsto, zatim Best baj (Best buy) i Mikron (Micron Teć) uz rast od skoro 240 odsto.

LUDILO.....

SAD i dalje na tronu, Kina raste

Sjedinjene Američke Države su i ove godine zadržale poziciju najveće svetske ekonomije sa BDP-om od 17,5 biliona dolara.

Na drugom mestu je Kina, koja ima BDP od 10 biliona dolara.
Međutim, SAD beleži pad BDP-a u odnosu na prošlu godinu (16,8 biliona) dok je kineska ekonomija u porastu (9,2 biliona prošle godine), prenosi Si-En-En.
Na trećem mestu je ekonomija Japana (4,8 biliona). Slede Nemačka (3,9 biliona), Francuska (2,9 biliona), Velika Britanija (2,8 biliona), Brazil (2,2 biliona), Italija (2,2 biliona), Rusija (2,1 biliona) i Indija (1,9 biliona).

Osim Kine, u odnosu na prošlu godinu rast beleže Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Indija, dok je ruska ekonimija u stagnaciji.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=08&dd=01&nav_id=883707

George Soros se kladio na kolaps Wall Streeta

George Soros legendarni ’berzanski radnik’ očekuje pad tržišta deonica, sudeći po najnovijem izveštaju o njegovim ulagačkim pozicijama.

Naime, njegova kompanija za 605% povećala je "short" pozicije, kroz kupovinu "put opcija" na S&P 500 indeks koji se sastoji od 500 kompanija koje kotiraju na berzi u Njujorku, javlja Business Insider. Soroseva kompanija kupila je 11,3 miliona put opcija, dok ih je u prvom tromesečju kupila samo 1,6 miliona. Na taj je način Soros u pad tržišta uložio čak 2,2 milijarde dolara.

Soroš očekuje pad tržišta deonica, sudeći po izveštaju o njegovim ulagačkim pozicijama.

U tom slučaju, investitor zapravo "posuđuje" deonice, odmah ih prodaje po ceni koju trenutno drže, ali na naplatu mu dolaze tek s određenim vremenskim odmakom i to po ceni na dan naplate.

Soroš se kladio da će vrednost deonica u koje je uložio svoj novac drastično pasti do trenutka kada ih bude morao platiti.

Ovaj njegov potez zabrinuo je mnoge investitore, ali deo investicione javnosti smatra da se ne radi o očekivanju pada tržišta, već da Sorošova kompanija samo želi da zaštiti deo
portfelja.

Laički rečeno, Soros se zapravo kladio u krah Wall Streeta. Naime, za tzv. "short sellingom" deonica investitor poseže kada veruje da će cena deonica drastično pasti. Investitor u tom slučaju zapravo "pozajmljuje" deonice, odmah ih prodaje po ceni koju trenutno drže, ali na naplatu mu dolaze tek s određenim vremenskim razmakom i to po ceni na dan naplate. Soros se, dakle, kladio da će vrednost deonica u koje je uložio svoj novac drastično pasti do trenutka kada ih bude morao platiti.

Soroš je sličnim berzanskim špekulacijama skoro upropastio britansku centralnu banku

Soroš je svetskoj javnosti postao poznat pre više od 20 godina, kada je njegov "Soroš menadžerski fond" 16. septembra 1992. uložio oko 10 milijardi dolara, kladeći se da će Engleska banka morati da devalvira britansku funtu.

Tim potezom je, samo u jednom danu, zaradio oko milijardu britanskih funti, drastično umanjujući vrednost britanske nacionalne valute.

I tada se radilo o slučaju "šort selinga", a tržište se, s obzirom na ogromnu količinu novca koju je Soroš uložio u ovu "opkladu", ponašalo upravo onako kako je kontroverzni američki špekulant priželjkivao: Engleska centralna banka za manje od 24 sata izgubila je milijardu dolara koju su završili u Sorošovom džepu.

„Razvijeno tržište s najboljim učinkom bilo je tržište SAD, gde je ukupan povraćaj dostigao 14,5 procenata - na nagoveštaj još šireg i bržeg ekonomskog oporavka“, kaže Nik Nelson (Nick Nelson), strateg za trgovinu akcijama u „Ju-Bi-Esu“ (UBS).

„Nasuprot tome, Evropa je imala slab učinak, delimično zbog ponovnog usporavanja privrednog rasta, čak i u Nemačkoj, ali i zbog neuspeha da se ostvari značajniji rast prihoda već četvrtu godinu zaredom.“

Ključne evropske zemlje, Nemačka i Francuska, zabeležile su gubitak od 9,3 odsto, odnosno 9,1 odsto, uzimajući u obzir i dividende i promene cena.

Loš učinak akcija na tržištima evropskih zemalja posledica je jačanja dolara u odnosu na evro i britansku funtu. Tržište Ujedinjenog Kraljevstva obezbedilo je povraćaj od minus 5,8 procenata, što je bolje od minus 8,5 procenata u Italiji, ali lošije od minus 3,8 procenata u Španiji.

Portugal je zabeležio najslabiji učinak u Evropi s ukupnim povraćajem od minus 37,2 procenta. S druge strane, u Grčkoj, uprkos nestabilnosti na tržištu državnih obveznica akcije su se držale dobro i zabeležile ukupan povraćaj od nula odsto.

Austrijske akcije zabeležile su negativan povraćaj od 29 procenata, uglavnom zbog izloženosti bankarskog sistema ove zemlje uticajima iz Ukrajine i drugih delova istočne Evrope. Povraćaj od minus 26,9 procenata dobili su i investitori u Mađarskoj.

Ričard Klarida, podpredsedavajući Fed-a juče se založio za uvećanje referentne stope u 2022. godini a ne u 2023. što je trenutno zvanični stav Fed-a.