Ako hoćeš minimalan rizik, onda ulažeš u fondove očuvanja vrednosti imovine a ne akcijske, tj. fondove rasta vrednosti imovine (iako su u stvari do sada kod nas bili fondovi pada vrednosti imovine :D ).

A retko ko će imati "spektakularnu" zaradu ulaganjem na berzi, bar ne dugoročno, i sve se tu vremenom niveliše na neki prosek. Opet zaboravljate da je ulaganje u fondove, pa i na berzu dugoročnog karaktera, i da se ovakvi padovi i krize ne dešavaju tako često.

Čak i da su prepoznali da se radi o balonu (a jesu, zato su i ulagali u MPC hartije tada, jer su samo njih smatrali podcenjenim u tom momentu, a likvidnost je bila tada zadovoljavajuća), oni su morali da imaju 65% u akcijama kakva god da su im predviđanja bila, jer ih zakon na to primorava. Kratko nam je pamćenje, mnogi od nas su isto tako ostali zakopani u MPC hartijama, koje su tek sa dolaskom krize postale nelikvidne. Pa i likvidnije hartije se ne mogu prodati u većim količinama, uz čast izuzecima.

Танјуг
16:05
ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ БИЋЕ ПРИВЛАЧНИЈИ ОД ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ

БЕОГРАД – Смањењем рестриктивности монетарне политике и снижавањем референтне каматне стопе НБС, инвестициони фондови у Србији ће постати конкурентнији од штедње, а домаћи инвеститори моћи ће да рачунају и на улагање у хартије од вредности у иностранству, оценила је данас Групација друштава за управљање инвестиционим фондовима Привредне коморе Србије (ПКС).

У наредних годину дана, приноси на улагање у инвестиционе фондове могли би да буду између седам и 10 одсто, што је привлачније од камата на девизну штедњу код банака која се креће од три до пет одсто, речено је на састанку те Групације са новинарима у ПКС.

Председник Групације Милан Маринковић оценио је да је време кризе, слабљење динара и пад вредности акција омогућио неким инвеститорима да ојачају позиције на домаћем тржишту и заузму веће тржиште.

Маринковић је оценио да ће инвестициони фондови убудуће имати све боље и боље перформансе, напомињући да је највећи број фондова, у протеклом периоду, реструктурирао своје портфеље, тако да резултате очекују у следећих шест месеци.

За инвестиционе фондове је, према његовим речима, то био мукотрпан и озбиљан процес, тако да већи број њих има добру структуру портфолија са акцијама здравих компанија.

Саветник у Одбору за банкарство и осигурање ПКС Владимир Ђорђевић најавио је да ће посетиоци сајта Коморе ускоро моћи да виде страницу са 10 инвестиционих фондова, са свакодневним ажурирањем података о вредностима њихових инвестиционих јединица, са структуром улагања капитала.

Новина је што ће на сајту бити приказана структура до 10 највећих инвестиција фондова од прикупљеног капитала, било да су то инвестиције у акције предузећа или државне вредносне хартије, додао је Ђорђевић и указао да ће то бити добра прилика малим инвеститорима да улажу као институционални инвеститори.

У циљу повратка поверења у целокупно тржиште, као и у инвестиционе фондове, биће уведен нов показатељ - коефицијент ликвидности који ће показивати способност фонда да одговори потребама клијента, односно да прода акције из портфеља, наговестио је Ђорђевић.

Инвестициони фонд Комбанк инвест је први почео да инвестира капитал у квалитетне хартије од вредности у иностранству, захваљујући прошлогодишњој Уредби Владе Србије о инвестиционим фондовима.

Представник Комбанк инвеста Данило Вуксановић објаснио је да је један од разлога инвестирања у иностранству био пад вредности динара у односу на водеће западе валуте, напомињући да тај инвестициони фонд не улаже у региону, већ на берзама у Немачкој, Еуронеxт-у Паризу и Њујоршкој берзи.

Вуксановић је казао да су ефекти улагања Комбанк инвеста у иностранству "прилично позитивни" и навео да је просечни принос на капитал прошле године износио изнад 10 одсто.