SLAVA MU! Zoran Đinđić 1952-2003.

Developer Pridružio : 13 Jul 2007 Poruke : 211

Zoran Đinđić 1952-2003.

Vizionar!

Danas se navršava pet godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje“ države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao „nasleđene“, one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, „nije umela da probleme rešava političkim sredstvima“.
„Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi“, rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
„Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj“, poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: „Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote.“

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe „zemunaca“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
U policijskoj akciji „Sablja“ 25. marta uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović Zveki, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO.
Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Pet godina je prošlo od tog kobnog dana za Srbiju, Balkan i Evropu. Ubijen od retrogradnih snaga, predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić - državnik, demokrata, filozof, s pogledom uprtim u budućnost, ali sa punim razumevanjem za surovu stvarnost tegobnog nasleđa komunizma i posebno razornih devedestih koju je nasledio zajedno sa svojim prijateljima i saveznicima, stvarnost razorenih ustanova celokupnog društva i države sa kojom je bilo neophodno neposredno i odmah suočiti.

Srbija posle Zorana Đinđića
Autor: Ivan Vejvoda | 12.03.2008 - 07:58

Srbija je kasnila za svima. Dok su već od 1989. i pada Berlinskog zida sve zemlje postkomunzima ubrzanim korakom krenule putem „povratka u Evropu“ i već 1996. podnele zahtev za članstvo u EU, mi smo se ovde „kretali šumom“. Premijer Đinđić znao je da ima „nemoguć zadatak“. Ali, takođe je bio uveren da je taj zadatak ostvariv, ukoliko svi mi, građani Srbije, postanemo svesni da se radi o nama, da jedino sa tom svešću možemo da nadoknadimo zaostatak i ništa nije nemoguće kada se hoće. Breme nasleđa bilo je ogromno, ali brzo su postavljeni osnovni temelji pravne države i demokratije. Nažalost, tragično, njegova nasilna smrt dokazala je, kako je sam proricao, da nije moguće razrušiti temelje demokratije čijem je postavljanju tako dalekosežno doprineo. Demokratska država uzvratila je udarac i vratila društvo u svoje krhko demokratsko korito.
Govorio je da moramo, što je pre moguće, da se suočimo sa ključnim izazovima i problemima, između ostalog, pre svega da nastojimo da rešimo pitanja saradnje sa Haškim tribunalom i pitanje budućeg statusa Kosova, jer ta dva nerešena pitanja osujećuju brže napredovanje Srbije na putu demokratskih reformi i modernizacije zemlje. Zbog toga je krajem januara i početkom februara 2003. godine pokrenuo inicijativu za iznalaženja kompromisnog rešenja za pitanje statusa Kosova i Metohije. Podvlačio je u mnoštvu razgovora sa međunarodnim sagovornicima da nam je potrebno, zajedničkim naporima domaćih i međunarodnih aktera iznedriti „demokratsko, racionalno, evropsko rešenje u što većoj meri oslobođeno emocija“, bez obzira na svu složenost i duboku istorijsku, kulturnu i emotivnu povezanost Srbije i Kosova. Bez brzog uklapanja Srbije u svekolike evroatlantske okvire, gde su sve naše komšije već odavno krenule, nije moglo da bude jemstva za toliko potrebnu izvesnost, odsustvo straha i bezbednu sutrašnjicu za svakog pojedinačnog građanina i građanku Srbije.
Smatrao je da Srbija, tada još uvek zajedno sa Crnom Gorom - u iščekivanju solunskog samita Evropske unije koji je pod grčkim predsedavanjem EU pripreman za jun. 2003. - može da se ubrzano priprema za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanje, prvog ozbiljnog ugovornog odnosa sa EU. Naravno, najveći deo pažnje mu je bio usmeren na privredu: na reformu, privatizaciju i restrukturisanje privrede kao ključnu polugu za ubrzano hvatanje izgubljene dinamike prekopotrebnog razvoja. Dok tržišna privreda ne uzme maha, uz državne mehanizme za socijalno obezbeđivanje onih koji će platiti cenu tranzicije, u regulisanje pravila na tom tržištu - znao je da nema izlaska iz krize i nadoknađivanjem zaostatka za regionom i ostalim svetom. Razumevao je značaj uloge civilnog društva kao protivteže državi u modernom demokratskom društvu i nalazio vremena da se susreće sa njegovim predstavnicima.
Pet godina kasnije, još uvek čekamo potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, mada je ugovor parafiran. Još uvek čekamo da se Ratko Mladić nađe u Hagu, mada je 42 optuženih za ratne zločine našlo put Haga. Još uvek smo u strogom viznom režimu sa svetom, iako su nedavno počeli važni pregovori sa EU o viznoj liberalizciji. Još uvek u sekotru bezbednosti nisu reforme okončane, ali je Srbija napravila ključan pozitivan korak i postala članica Partnerstva za mir, NATO programa. Još uvek privatizacija privrede, i još važnije restrukturacija javnih preduzeća, nije okončana iako su mnoge privatizacije obavljene. Tržišna privreda postoji, ali se uočavaju ozbiljne tendencije ka monopolizaciji i slabost države u regulisanju tih neravnoteža. Strani investitori i strana preduzeća su tu, i dalje dolaze, ali se još uvek ne osećaju potpuno bezbedno, posebno posle nasilništva 21. februara, a takođe i izjava pojedinih ministara koji ne samo da se ne distanciraju od nasilja nego ga opravdavaju.
Srbija je u ovih pet godina bez predsednika Vlade Zorana Đinđića, posle tog mučkog ubistva i snažnog retrogradnog udarca, uspela, ponavljam, u velikoj meri zahvaljujući i njegovom radu i doprinosu, da sačuva svoje osnove demokratske temelje. Izbori i izborni rezultati su u Srbiji neupitni. Srbija je i ekonomski napredovala i postigla rast od sedam posto i održala kako-tako makroekonomsku stabilnost, ali uz stalnu strepnju društva i pojedinaca u stabilnost putanje ka demokratskoj i evropskoj budućnosti sa manje neizvesnosti. Ukoliko se ponovo i opet otvara „pitanje“ izdajnika i patriota, znači da nešto ozbiljno nije u redu. Strah postoji da stalno mogu stvari da krenu u prošlost. Često je na veoma frustrirajuće usporen način, često zastajući da „premišlja“, Srbija u ovih pet godina, ipak, dogurala dovde gde smo.
Srbija je na predsedničkim izborima jula 2004. i sada opet 3. februara 2007. nedvosmisleno izborom kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića ponovila svoj izbor demokratske i evropske budućnosti. Srbija je na skupštinskim izborima u decembru 2003, u januaru 2007. izabrala ono što nazivamo demokratskim blokom stranaka i time iskazala svoju dubinsku političku sociologiju. Izbor demokratske i evropske budućnosti ponavljan je na svim relevantnim izborima od 2000. naovamo. Sada je koalicija „demokratskog bloka“ udarila u stenu izbora između evropske ubrzane budućnosti ili samoizolacije. Dana 11. maja Srbija će imati priliku da još jednom potvrdi ili opovrgne sve ono što ozbiljne, dubinske ankete srpskog javnog mnjenja pokazuju, bez promena, a to je da građani Srbije, potpuno svesni teške stvarnosti koja ih okružuje, znaju da postoji samo jedan put za političko, ekonomsko, socijalno, kulturno, obrazovno i vojno snaženje Srbije - što preči ulazak u EU i evroatlanstske integracije, ma koliko nesavršene one bile - tamo gde nas je predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić sa svojim timom poveo.

Autor je direktor Balkanskog fonda za demokratiju i nekadašnji savetnik Zorana Đinđića za spoljne poslove i evropske integracije.

VIP Pridružio : 31 Jan 2008 Poruke : 182

Slava mu!

Činjenica da je dvadesetak ljudi pogledalo ovaj tekst
a da nije napisano ni slovo kao odgovor ili komentar govori
da Srbija ipak staje bez obzira što je Zoran mislio
da i posle njega neće stati.
Istovremeno se u virtuelnim kafanama nazdravlja
i "pije" za jeftine kupovine, koje će, uzgred, biti još jeftinije
ako se svi ne prenemo iz ovog ludila.
Predstojeći izbori neće mnogo promeniti ako svako od nas
ne pomogne da naša zemlja izabere ne dvosmislen put
ka evropskim vrednostima i standardima.

Just looking Pridružio : 16 Nov 2007 Poruke : 27

Rece mi Karla kako je Zoki pravio spiskove za Hag ko mu smeta politicki i bezbedonosno da bi sprovodio politiku drugih zemalja u nasoj Srbiji. To je demokratija ! ! !

E kad se setim veselja u mnogim Srpskim kucama kad smo culi vest ....

Lepo rece onaj Ruski komentator ono sto vecina Srba misli i zna ali je glupo da kazu jer u Srba je "o pokojniku sve najlepse " !

P.S. Izvinite, nisam izdrzao moram da kazem sta mislim jer to je DEMOKRATIJA !

Nisam radikal, vec mislim svojom a ne tudjom glavom !

VIP Pridružio : 31 Jan 2008 Poruke : 182

Ne znam zašto, ali mene je stid Vaše glave.
A u stvari bi trebalo da se Vi stidite.
Nemojte da je naprežete da odgovarite.
Neće imati ni smisla, ni svrhe.

Novi Regea HIT,
samo za Raste i NOVOG Hajla Selasija... palima, palima...
Dam, dam, dam... diri, daM, diri - DAM,
SAMO
Djin Dja zna!!! Very Happy

SAMO
Djin Dja BAAA!!
RA - STA - MAAAN .... Very Happy

Dal nekom fali neki Djin Dja Man?
Da li tebi fali Djin Dja Man?
Dali Rasti fali Djin Dja Man... Very Happy

Al ja znam GUTI fali Djin Dja Man.....
Svaka čast Djin Dja Man... Tebi svaka čast!!!

cheers

_________________
Savet „doktora Dabića”: Nema bezizlaznih situacija