Fima invest kreće s fondom Fima novac

Autor/izvor: SEEbiz

BEOGRAD - Društvo za upravljanje investicionim fondovima Fima Invest objavilo je poziv za upis i uplatu investicionih jedinica otvorenog investicionog fonda Fima novac.

Investiciona politika Fime novac zasnovana je na ulaganju u novčane depozite i kratkoročne dužničke hartije od vrednosti, navodi se u saopštenju Društva. Otvoreni investicioni fond Fima novac za cilj ima siguran plasman prikupljenih sredstva i održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova uz što veću profitabilnost ulaganja.

"Takav investicioni cilj implicira niži stepen rizika i nudi visoku sigurnost ulaganja koja, zajedno sa stabilnim očekivanim prinosima, čini osnovu atraktivnosti fonda Fima novac", izjavio je direktor Društa Fima Invest Milan Marinković.

Cena investicione jedinice tokom trajanja javnog poziva i na dan upisa fonda u Registar investicionih fondova je hiljadu dinara, a članovi fonda mogu da budu fizička i pravna, domaća i strana lica. Rok za upis i uplatu investicionih jedinica traje petnaest dana, dakle do 17. juna. Fima Invest, koja na srpskom tržištu posluje od 2007, već upravlja otvorenim fondom Fima proactiv i zatvorenim fondom Fima SEE activist. Na srpskom tržištu aktivno je 14 investicionih fondova od kojih 12 otvorenih.

Da konstatujem ono što sam primetio.

Na strani kupovine likvidnijih hartija u promenama u centralnom registru vidim pojavu raznih kastodi računa, tako da pretpostavljam da su se fondovi malo dali u kupovinu. Po finansijskim izveštajima za 2008. se vidi da su se fondovi sklonili u keš koliko su mogli. Koliko će ovog rasta uhvatiti, teško je reći, ali sigurno je da neće ni blizu kao indeksi.

Sa druge strane, primećuje se "buđenje" nekih fondovskih hartija. Ovih dana krenula je VINZ koju imaju skoro svi domaći fondovi, zatim JESV (Fima, Ilirika je imaju), BDNS i KOPB (Delta Dynamic). KD Ekskluziv je dosta bio izložen na najlikvidnijim hartijama, tako da je uhvatio dosta rasta na ovom rally-ju, ali pretpostavljam da će oni da skraćuju poziciju zbog promene strategije ulaganja, koja predviđa da najmanje 50% imovine bude uloženo u inostranstvo.

Usvojene izmene Zakona o investicionim fondovima

BEOGRAD, 08.07.2009.

BETA

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima koje bi trebalo da obezbede stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova u uslovima globalne ekonomske krize.

Usvojenim izmenama i dopunama proširuje se mogućnost ulaganja imovine investicionog fonda i uređuju uslovi i način poslovanja investicionih fondova.

Zakon omogućuje da društvo za upravljanje i s njim povezana lica mogu investirati u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja, i to najviše 20 odsto neto vrednosti imovine fonda.

To predstavlja dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda, piše u obrazloženju zakona. Time se, kako se navodi, postojećim i budućim članovima daje jasan signal da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i tako povećaju kredibilitet te finansijske institucije.

Izmenjene su i odredbe koje se odnose na organizacionu i tehničku sposobnost, a propisano je da je društvo za upravljanje dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme za upravljanje investicionim fondovima.

Izmene i dopune zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

ZAGREB - Spajanje dviju vodećih nezavisnih hrvatskih investicijskih društava, FIMA Vrijednosnica d.o.o. i InterCapital vrijednosnih papira d.o.o., u novo društvo FIMA InterCapital d.o.o., zbog aktualne situacije na tržištu kapitala, trenutno je odgođeno, dok se suradnja ova dva društva uspješno nastavlja i nadalje.
Naime, aktualna kriza na tržištu kapitala, te s time povezani povećani troškovi provedbe cijelog procesa, pred FIMA Vrijednosnice i Interkapital vrijednosne papire postavljaju nove zahtjeve.

U budućem razdoblju stoga će biti potrebno razmotriti nova rješenja kako bi se suradnja ovih dviju kuća nastavila na najkvalitetnijim osnovama, te s najboljim rezultatima kako za ove kuće tako i za klijente.

Glavni krivci sto je beleks i padao do marta ove godine i sto pada danas jesu fondovi i investicioni i penzioni. Ako ovako nastave, nece nikada ni igrati neku bitniju ulogu i nece im niko dati ni paru. Ja licno ni dinar jedan nikada necu dati tim olosima. Bre, koliko ih ima, a cene padaju li padaju. Jel se tako brani imovina ljudi koji su vam dali novac. Moguce je braniti cene akcija na beleksu, ali to oni ne rade jer im prosto nije stalo do interesa ljudi koji su im poverili pare nego sklapaju saveze sa pojedincima iz Srbije da tako dobiju provizije uprava fondova, a pojedinci dobre udele u dobrim firmama. Dakle, treba poostriti kriterijume za rad i kontrolu fondova, spreciti direktore fondova da rade to sto rade, jer za takvo ponasanje se u normalnom svetu ide u zatvor. Nije kriva ni aikb ni bilo ko. Kada je spuste na 1500 dinara videcete kako ce da se kupuje i kako ce da pocne da raste.

Investicioni fondovi ponovo u minusu
Autor: Jovana Radovanović

Protekle nedelje srpsko finansijsko tržište bilo je pod velikim uticajem svetskih dešavanja. Negativne vesti dolaze iz Dubaija, gde glavna državna kompanija ne može otplatiti dug od 60 milijardi dolara, na šta su međunarodne berze panično odreagovale i indeksi su drastično opali. Poruka ovog šoka je jasna i glasi: neke kompanije još nisu preživele svetsku ekonomsku krizu. Najdramatičnije je da poruka dolazi iz jedne finansijske oaze u kojoj je dosta kapitala vezano za trgovinu nafte koju vode bogati šeici.




Na Beogradskoj berzi indeksi su zabeležili minuse jer se stranci u ovakvoj situaciji uglavnom povlače ili se uzdržavaju od aktivnosti. To je razlog zbog koga je ideks najlikvidnijih hartija Belex 15 pao za 5,63 odsto, a pad od 4,85 odsto imao je i opšti indeks Beogradske berze.

Investicioni fondovi uglavnom beleže negativne rezultate, a samo tri od 12 fondova bilo je u plusu. Najuspešniji bio je investicioni fond Rajfajzen akcije sa rastom od 0,59 odsto a slede ga dva novčana fonda - Fima novac sa rastom od 0,16 odsto i Fokus novčani fond koji je uvećan za 0,14 odsto. Najgore su protekle nedelje prošli Kombank infond, koji je u minusu za 2,73 odsto, KD Ekskluziv sa padom od 2,62 odsto i Ilirika JIE koja je umanjena za 1,86 odsto. Najmanje minuse su napravili Citadel trijumf (0,44 odsto) i Fokus premijum (0,68 odsto).

U protekloj nedelji imovina investicionih fondova je nesrazmerno opala. Iz Kombank infonda i Fima novca povučeno je skoro 20 odsto kapitaa, Fima proaktiv beleži veliki apsolutni pad od 9,9 miliona dinara odnosno pet odsto, dok su ostali fondovi umanjeni od jedan do dva odsto. Ukupna imovina svih fondova, na dan 25.11.2009. god. iznosi 992,5 miliona dinara i opala je za 3,58 odsto.

Najveći rast

Rajfajzen akcije - plus 0,59 odsto

Fima novac - plus 0,16 odsto

Najveći pad

Kombank infond - minus 2,73 odsto

KD Ekskluziv - minus 2,62 odsto

Kako rade, tako im i jeste. Ima ih bre toliko, a indeksi padaju svaki dan. Nadaju se da ce neko sa strane doci i da ce kupovati akcije i drzati indekse, a oni samo da se "zavale u fotelje" i da gledaju kako imovina raste. E, gospodo, hocete da dobijete, a niste spremni da prihvatite veci rizik. Evo, odmah da vas razocaram-odabrali ste nemoguc put. Kazna ce biti u sve vecem povlacenju sredstava iz tih vasih "ortackih drustava". Kada neko vidi da ste neozbiljni ne samo da ce povuci sredstva, vec ce i dati negativnu preporuku buducim ulagacima, a to opet puca po fondovima. Zato, uozbiljite se malo i dogovorite medjusobno kako da izadjete iz ovog problema, inace vam je propast zagarantovana.

Počeo sa radom novi novčani fond - Erste cash. Oko 30mil RSD početne imovine.

"Obaveštenje povodom upisa u Registar investicionih fondova Erste CASH fonda (20.11.2009.)

Poštovani klijenti i potencijalni investitori, obaveštavamo vas da je dana 20.11.2009. godine Komisija za hartije od vrednosti izdala Rešenje br. 5/0-44-5450/4-09 kojim se Erste CASH fond upisuje u Registar investicionih fondova."

Dule, koja je svrha, prednost i mana CASH fonda???

Keš (ili novčani) fond prikuplja novac i plasira ih uglavnom u depozite i ostale novčane instrumente. To ti je slično oročenoj dinarskoj štednji, s tim da imaš svakodnevnu likvidnost, što je velika prednost u odnosu na oročenu štednju. Prinos je, koliko vidimo trenutno, negde oko 9% na godišnjem nivou, što i nije baš primamljivo.

A jel naplaćuju neko skupo održavanje, ulaznu nadoknadu ili slično?

Naknade su minimalne, tj. najmanje u fondovskim ponudama. Sva tri novčana fonda u Srbiji ne naplaćuju ulazne i izlazne naknade, dok je naknada za upravljanje oko 1%

Sad se setih jedne mane. Ako se vrati porez na kapitalnu dobit (kojoj na žalost, i novčani fondovi podležu), računaj na još manji neto prinos u odnosu na onaj od 9% godišnje (7,2% ako je 20% porez, a 8,1% ako ga smanje na 10%).

E zašto je to bolje od štednje po viđenju? Ako uračunaš upravljanje trebalo bi da se svede na isto, zar ne?



Edit: imam još par pitanja... :)
Jel to funkcioniše isto kao i običan investicioni fond, tj. oni ne garantuju ništa. Može da se desi da ja kupim za 1000 dinara po investicionoj jedinici, a da za 3 meseca ona vredi 900 dinara?

Ako je manje od štednje po viđenju, onda nije bolje :)

Pretpostavljam da može da ima negativnu vrednost, ali ne znam kakvi tačno uslovi treba da se dese da bi tako nešto bilo. Dosadašnja istorija novčanih fondova u Srbiji pokazala je samo jedan slučaju negativnog prinosa (na dnevnom nivou) - Fima novac -0,03% par dana nakon početka rada fonda.

Takođe, ovde postoji tendencija smanjenja prinosa, kao i kamatnih stopa na dinarsku štednju, naravno, u skladu sa smanjenjem referentne kamatne stope. Samo što neće nikako krediti da pojeftine :)

A slika (i statistika) govori više od reči :)

ako su u novčanim fondovima investicione jedinice u din onda tu zaradu pojede inflacija tako da je tu samo fond u plusu
opet se sve svodi na Delboj-a

ko reskira taj profitira

ili gubi

Da, isto kao i sa dinarskom štednjom.

Obaveštenje o izmenama Prospekta Erste Euro Balanced 35 fonda (12.11.2009.)

Obaveštavamo sve postojeće i potencijalne klijente Erste Euro Balanced Fonda 35 da je Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije dana 12.11. 2009. godine donela Rešenje o davanju saglasnosti na izmene Prospekta Erste Euro Balanced 35 fonda Društva za upravljanje Erste Invest a.d. br. 5/0-38-4694/4-09 od 27.10.1009. godine.

Izmene Prospekta se odnose na: promenu naziva fonda Erste Balanced u Erste Euro Balanced 35; promenu investicione politike, odnosno pretežno investiranje na inostranim tržištima i limitiranost na 35 % u akcije, što klijentima nudi veću sigurnost investiranja; vrednost investicione jedinice i ukupne imovine fonda će biti denominirana u EUR kao dominantnoj valuti ulaganja.

Na njihovom sajtu se vrednost IJ objavljuje u evrima (i u dinarima), što je prvi slučaj kod nas.