Nisam baš za ovako "neumereno" pljuvanje fondova, teške 2 god. su za nama... nikome nije bilo lako.
Fondovi su VEOMA važni učesnici u ovoj igri koju igramo, bez njih bi bilo još teže.
Zato: RESPECT !!!
Pad je bio neverovatan (lako je onima koji su u martu 2009 "otkrili" berzu, ali ne počoinje sve s njima!!) bilo je i "zaletanja", ali nikoga oni nisu prevarli...
Fondovi su sasvim OK u nekim normalnim vremenima (pa čak i danas ko udje - neće biti u minusu), neko ko ne želi da se bavi berzom ima dobar rezon da 1/3 svoje uštedjevine stavi u neki od fondova.
Rezultati Ilirike (a verovatno i drugih) za januar 2010 i nisu tako loši!
Ne dirajte mi fondove, bez njih bi Berza bila mnooogo tužnija!!

Ja sam od 2007. ulagao nešto malo u jedan fond.

Najpre hvala im što je do 12. III 2009 (belex15 = 354.49) pad njihove IJ bio manji od pada belex-a. Negde u maju te godine (belex15 je približno 560) imao sam prilike da razgovaram sa portfolio menadžerom tog fonda.

On je bio iznenađen rastom od sredine marta do sredine maja 2009 i nije ga uopšte očekivao. Ovo u nekom smislu deluje uverljivo. Naravno East Capital ili Franklin Templeton neće mene da obavesti kako je namerio da pokupuje AIKB, ali neće ni naše fondove. Kao što su (domaći) fondovi veliki igrači za nas, tako postoje i veliki igrači za naše fondove. Svako ima svoju elementarnu nepogodu.

Sledeća stvar koja me je zapanjila je da su se dosta ukopali u nelikvidne akcije. Nešto što je bilo ugodno dok su akcije padale, sada je problem.

Tog maja prošle godine on je prognozirao da će za mesec-dva belex da se vrati na dole, predvidjanje je dakle belex15 = 360. Kada su prošla ta dva meseca belex15 je već putovao ka 862.85. Promašaj u prognozi za nekih stotinjak procenata najmanje. I ovo je "delimično" razumljivo. Prognoza berze je teža nego prognoza vremena, to svi znamo.

Fondovi imaju i jednu formalnu poteškoću. Oni svojim prospektom imaju izvesna ograničenja po pitanju toga koji procenat portfolija mogu da ulažu u koje papire. To je nevolja. Meni je lako da početkom novembra prošle godine kada se popale lampice na indikatorima trenda izadjem iz pozicija i sačekam kraj silaznog trenda u parama te minimizujem gubitke. Kod njih to ne ide.

Da, u pravu si Aritmetičar.

Fondovi su, dakle, obavezni da drže određeni deo imovine u hartijama, koji ne sme biti manji od 65% u slučaju fondova rasta vrednosti imovine (ako se ne varam, treba pogledati, ali tu je negde cifra). Dakle, oni nemaju izbora, nego da ostanu 2/3 u hartijama.

Ako hoćeš minimalan rizik, onda ulažeš u fondove očuvanja vrednosti imovine a ne akcijske, tj. fondove rasta vrednosti imovine (iako su u stvari do sada kod nas bili fondovi pada vrednosti imovine :D ).

A retko ko će imati "spektakularnu" zaradu ulaganjem na berzi, bar ne dugoročno, i sve se tu vremenom niveliše na neki prosek. Opet zaboravljate da je ulaganje u fondove, pa i na berzu dugoročnog karaktera, i da se ovakvi padovi i krize ne dešavaju tako često.

Čak i da su prepoznali da se radi o balonu (a jesu, zato su i ulagali u MPC hartije tada, jer su samo njih smatrali podcenjenim u tom momentu, a likvidnost je bila tada zadovoljavajuća), oni su morali da imaju 65% u akcijama kakva god da su im predviđanja bila, jer ih zakon na to primorava. Kratko nam je pamćenje, mnogi od nas su isto tako ostali zakopani u MPC hartijama, koje su tek sa dolaskom krize postale nelikvidne. Pa i likvidnije hartije se ne mogu prodati u većim količinama, uz čast izuzecima.

Танјуг
16:05
ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ БИЋЕ ПРИВЛАЧНИЈИ ОД ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ

БЕОГРАД – Смањењем рестриктивности монетарне политике и снижавањем референтне каматне стопе НБС, инвестициони фондови у Србији ће постати конкурентнији од штедње, а домаћи инвеститори моћи ће да рачунају и на улагање у хартије од вредности у иностранству, оценила је данас Групација друштава за управљање инвестиционим фондовима Привредне коморе Србије (ПКС).

У наредних годину дана, приноси на улагање у инвестиционе фондове могли би да буду између седам и 10 одсто, што је привлачније од камата на девизну штедњу код банака која се креће од три до пет одсто, речено је на састанку те Групације са новинарима у ПКС.

Председник Групације Милан Маринковић оценио је да је време кризе, слабљење динара и пад вредности акција омогућио неким инвеститорима да ојачају позиције на домаћем тржишту и заузму веће тржиште.

Маринковић је оценио да ће инвестициони фондови убудуће имати све боље и боље перформансе, напомињући да је највећи број фондова, у протеклом периоду, реструктурирао своје портфеље, тако да резултате очекују у следећих шест месеци.

За инвестиционе фондове је, према његовим речима, то био мукотрпан и озбиљан процес, тако да већи број њих има добру структуру портфолија са акцијама здравих компанија.

Саветник у Одбору за банкарство и осигурање ПКС Владимир Ђорђевић најавио је да ће посетиоци сајта Коморе ускоро моћи да виде страницу са 10 инвестиционих фондова, са свакодневним ажурирањем података о вредностима њихових инвестиционих јединица, са структуром улагања капитала.

Новина је што ће на сајту бити приказана структура до 10 највећих инвестиција фондова од прикупљеног капитала, било да су то инвестиције у акције предузећа или државне вредносне хартије, додао је Ђорђевић и указао да ће то бити добра прилика малим инвеститорима да улажу као институционални инвеститори.

У циљу повратка поверења у целокупно тржиште, као и у инвестиционе фондове, биће уведен нов показатељ - коефицијент ликвидности који ће показивати способност фонда да одговори потребама клијента, односно да прода акције из портфеља, наговестио је Ђорђевић.

Инвестициони фонд Комбанк инвест је први почео да инвестира капитал у квалитетне хартије од вредности у иностранству, захваљујући прошлогодишњој Уредби Владе Србије о инвестиционим фондовима.

Представник Комбанк инвеста Данило Вуксановић објаснио је да је један од разлога инвестирања у иностранству био пад вредности динара у односу на водеће западе валуте, напомињући да тај инвестициони фонд не улаже у региону, већ на берзама у Немачкој, Еуронеxт-у Паризу и Њујоршкој берзи.

Вуксановић је казао да су ефекти улагања Комбанк инвеста у иностранству "прилично позитивни" и навео да је просечни принос на капитал прошле године износио изнад 10 одсто.