Umesto para, putari dobili – blokadu
Rajfajzen i AIK banka blokirale su juče račune svih putara u Srbiji, jer ni jedno od tih preduzeća nije izmirilo svoje dugove. Trenutna blokada je na četiri-pet milijardi dinara i nijedan od dvadeset putara nije u mogućnosti da posluje i plaća svoje obaveze prema dobavljačima (građevinski materijal, gorivo...). Da do ovakve teške situacije ne bi došlo, vlada je pre nekoliko dana izdala...


http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Umesto-para-putari-dobili-blokadu.lt.html

Vlada Srbije osnovala je Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije koje će biti zaduženo za upravljanje i održavanje nuklearnih objekata u Srbiji, objavljeno je u novom Službenom glasniku.

Preduzeće, čiji je sedište u Vinči, radiće u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti.

U sastav preduzeća ulaze objekti, oprema, uređaji i postrojenja Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u Gabrovini kod Kalne u opstini Knjaževac.

JP Nuklearni objekti Srbije, pored ostalog, baviće se "nuklearnim aktivnostima u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti", delatnosti u vezi sa sigurnim korišćenjem i prometom izvor jonizujućih zračenja i radikativnih materijala.

Pomoćnik ministra za nauku i tehnološki ravoj Miroslav Vesković rekao je agenciji Beta da će novoosnovanom preduzeću pripasti deo Instituta za nuklearne nauke iz Vinče koji se bavi stručnim poslovima i rudnik kod Kalne koji je deo Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u Gabrovini.

On je naveo da će između ta dva Instituta i tog preduzeća ugovorom između ostalog biti precizirano koliko zaposlenih će preći u novoosnovano javno preduzeće.

PANČEVO, 15. jula 2009. - Radnici pančevačke Azotare dug za zarade dobiće delom u novcu, a delom u akcijama fabrike, ako na to pristane većina zaposlenih, saopštio je danas Samostalni sindikata Azotare.

Predsednik tog sindikata u kompaniji Milan Ivović rekao je da je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ponudio da ta kompanija izdvoji 150 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada, a da ostatak potraživanja radnici dobiju u akcijama.

“Radnicima je ponuđeno da se 150 miliona dinara podele u tri rate, tako da se jedan deo novca isplati u avgustu, zatim u decembru, a treći deo u maju 2010. godine. To je po radniku oko 47.000 dinara u proseku. Ostali deo obaveza pre ma radnicima pretvorio bi se u akcije”, rekao je Ivović.

Broj nezaposlenih u junu ove godine veći je za 7.000 nego u istom mesecu prošle godine kada je na evidenciji bilo 756.453 nezaposlenih.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 15,6 odsto. Na evidenciji je najviše onih između 25 i 29 godina. Prosečna dužina čekanja na posao je 3,62 godine, za muškarce tri godine, za žene 4,1 godina, rekao je Ilić

Petina mladih u EU bez posla

Gotovo 20 odsto mladih Evropljana nije moglo da nađe posao u prva tri meseca ove godine zbog recesije koja je pogodila region, saopštila je juče statistička agencija EU, Eurostat. Oko pet miliona radnika starih između 15 i 24 godine nije moglo da se zaposli, navodi agencija. Stopa nezaposlenosti među mladima je u prvom kvartalu bila 18,3 odsto, daleko iznad 8,2 procenta za celokupnu radnu snagu.

Otvorena nova međunarodna marina na Dunavu

Apatin, 24.07.2009.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić danas je u Apatinu otvorio najsavremeniju međunarodnu marinu na Dunavu, kapaciteta 400 plovila, u čiju je izgradnju uloženo oko 3,5 miliona evra.

Ta vredna investicija, finansirana iz Nacionalnog investicionog plana, Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja i budžeta opštine Apatin, veoma je značajna za razvoj ne samo tog grada i pokrajine, već i za čitavu našu zemlju, rekao je Pajtić.

Na svečanosti kojoj su prisustvovali episkop bački Irinej, predstavnici pokrajine, opštine i mnogobrojni građani, Pajtić je naglasio da je ova marina prva od 17, koliko je planirano da bude izgrađeno na toku Dunava kroz Srbiju.

Ova marina je najmoderniji objekat te vrste koji je, kako je rekao Pajtić, zamajac razvoja nautičkog turizma i početak masovnog korišćenja Dunava.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine dodao je da je to jedna od nekoliko većih investicija u apatinskoj opštini, u kojoj je iz Fonda za kapitalna ulaganja uloženo oko 670 miliona dinara.
Predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić istakao je da je novootvorena marina, koja će moći da prihvati i oko 120 većih jahti iz sveta, najveći, najlepši i najmoderniji objekat te vrste od izvora do ušća Dunava.

Marina je građena četiri godine prema projektu novosadskog "Hidroinvesta", a gradilo ju je više domaćih preduzeća.

Simbol objekta je statuta grčke boginje pobede, rad akademskog vajara Dragana Rademovića, izlivena u livnici "Braće Jeremić" u Beogradu.

Video zapis na pressonline:

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=73866&sectionId=33

Među sto najuspešnijih i deset najrentabilnijih premijerno je „Eki investment”, firma iz oblasti konsaltinga i menadžementa, upartnerskom vlasništvuDanka Đunića, Aleksandra Vlahovića i Dragana Lazarevića.

Na spisku najvećih dobitaša u prošloj godini iz oblasti medija i komunikacija je i „Multikom grupa” koja je sa oko pola milijarde profita sačuvala prethodne godine stečeno mesto na sredini lestvice. Prema podacima iz privrednog registra kao osnivači, odnosno članovi ovog društva sa ograničenom odgovornošću, vode se Dragoslav Ilić, Nebojša Garić, Milica Delević-Đilas i najpoznatiji među njima Dragan Đilas. Inače, Đilasova „Multikom grupa”, sa „Tetrapakom” i „Rudnap grupom” (kompanija na čijem je čelu Vojin Lazarević) najproduktivnija je među stotinu najuspešnijih (mereno odnosom ukupnog prihoda i broja zaposlenih).

Najveće iznenađenje na najnovijoj listi sto najuspešnijih srpskih kompanija po ostvarenom profitu stiže iz Novog Sada. Naziv mu je „Autoritas investment” i novajlija je u društvu najvećih srpskih dobitaša. Dobitak mu je 1,3 milijarde dinara, dovoljan da osvoji 15. poziciju. I možda brojka ne bi bila toliko iznenađenje da profit nema miris štamparske boje, u vreme kad su i najveći izdavači na kolenima.

Pod kapom ove grupe, registrovane za konsalting i menadžment osam je ćerki članica – „Veletabak”, „Pres internešnel”, „Tabak pres”, „Europres grupa”, „Agrotrejding”, „Fešn plus”, „Naš salaš” i „Integral enerdži” , sa ukupno 789 zaposlenih.

Po opisanim podacima moglo bi se poverovati da je možda rođena nova srpska izdavačka imperija. Pitanje je ko stoji iza ovako uspešne imperije?

Prema podacima iz registra privrednih subjekata vlasnici krovnog „Autoritas investmenta” ili članovi ovog društva su široj javnosti nepoznati – Saša Glušac, Ivica Vukelić i Velibor Đurović i firma „Establišment autoritas” iz Lihtenštajna. Ukupan upisani kapital ove firme, koja prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu ima 20 zaposlenih po zakonu je – minimalnih 500 evra. Najveći pojedinačni ulog 236,5 evra koji mu je doneo 47,3 odsto vlasništva založio je Velibor Đurović.

DUG DRŽAVE USKORO 15 MILIJARDI EVRA

Beograd -- Vlada Srbije planira da do kraja ove i početkom sledeće godine uzme pozajmice od čak šest milijardi evra, piše Danas.

To će ukupni javni dug zemlje podići na nivo od oko 50 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 15 milijardi evra, što je drastično više od trenutnog nivoa od 30 odsto BDP i primetno iznad granice od 45 procenata, koju je Ministarstvo finansija postavilo kao gornji limit bezbednog zaduživanja.

Ovaj proračun važi za slučaj da pad BDP ove godine bude samo dva odsto, a pošto se očekuje još slabiji rezultat, moguće je da će se uz nove kredite Srbija opasno približiti zoni visoke zaduženosti.

Više od trećine novih dugova potiče od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)za pomoć deviznim rezervama, u vrednosti od tri milijarde evra. Srbija je već povukla 800 miliona evra, što znači da po ovom osnovu može da uzme još 2,2 milijarde evra.

Država namerava da uzme još oko milijardu evra za pomoć budžetu, koje će obezbediti iz kredita Svetske banke vrednog 140 miliona evra, zajmova tri komercijalne banke u ukupnom iznosu od 90 miliona evra, kao i kredita od 200 miliona evra, koji bi Srbiji uskoro trebalo da odobri Rusija.

Uz to, Ministarstvo finansija preko Uprave za trezor emituje i državne zapise koji, takođe, služe za popunu državne kase, na osnovu čega je od juna stekla nove obaveze od čak 495 miliona evra (koje će sa novim emisijama dalje rasti).

Država je najavila i uzimanje brojnih kredita za investicione projekte, pa se tako očekuje da u narednim mesecima javne finansije budu opterećene za još 200 miliona evra koliko bi trebalo da iznosi kineski kredit za jedan ili dva mosta, kao i za oko milijardu evra za radove na Koridoru 10.

Ministarstvo finansija je nedavno saopštilo da država nije ugrozila održivost javnog duga zaduživanjem u prvom delu ove godine, pošto je dug ostao na granici od 30 odsto BDP-a, ali pitanje je da li će to isto važiti ako dug sa sadašnjih 9,3 milijarde evra skoči na više od 15 milijardi, kada budu aktivirani svi najavljeni krediti.
Danas

„Zaboravni“ političari

Kako bi ulepšali sliku o nivou zaduženosti, predstavnici vlasti skloni su da uporede dugove Srbije i Hrvatske. Međutim, u okviru duga Hrvatske, za koji kažu da iznosi 95 odsto BDP, u obzir uzimaju i javni i privatni dug, dok u slučaju Srbije „zaboravljaju“ da dodaju privatni. Prema podacima Narodne banke Srbije, taj dug u delu koji se odnosi samo na kredite bankama iznosi 985 milijardi dinara, od čega građani duguju 398, a privreda 587 milijardi dinara. Ako se ta brojka doda javnom dugu, dobija se zbir od čak 64 procenta BDP-a, što znači da je Srbija već sada visoko zadužena zemlja. Ako bi se tome dodali i planirani krediti, udeo javnog i privatnog duga bi porastao na barem 84 odsto BDP-a, čime bismo se ozbiljno približili stanju u Hrvatskoj. Međutim, prema procenama ekonomista, ukupan privatni dug dostiže 15 milijardi evra što bi značilo da bi zbir javnog i privatnog, sa najavljenim kreditima dostigao 100 odsto BDP-a.

160 Public Companies Waiting for Sale

10.8.2009.


Another 160 public enterprises is left to be privatized in Serbia, said the State Secretary of Economy & Privatization of the Republic of Serbia, Nebojsa Ciric. He expressed his expectation that the state capital should be completely whipped off by the end of this year. In an interview for Beta Agency, he said that these are companies for which they have announced sales for the first, or the second time in a row. Ciric said that the number of companies that weren’t privatized just yet should be added additional 140 companies whose founders are from former Yugoslav republic, and who are no longer subject to the Privatization Law.

These companies will be moved from the Privatization Agency’s portfolio and privatized, or their status will be solved in accordance with the provision of the Government of Serbia. Ciric said that the privatization of state’s capital will end by the sale of capital, or they will launch the liquidation or bankruptcy procedure for those companies that failed to find new owners after three and more auctions.

Beogradski sajam postaje državna kompanija?

Beogradski sajam bi, budući da je tender propao, prema ranijim najavama, trebalo da bude podržavljen i da prođe kroz strukturnu transformaciju.

Tender za prodaju Beogradskog sajma je propao je jer ponuđač, konzorcijum Verano-Rimini nije prihvatio da sajam kupi po ceni od najmanje 40 miliona evra, kako je to predložila Komisija za pregovore Ministarstva ekonomije. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je ranije najavio da će, ako konzorcijum ne prihvati ponudu, tender biti poništen, a da će Beogradski sajam biti podržavljen.

Pretvaranje potraživanja radnika u udeo u kapitalu firmi
[/b]Plan za socijalnu stabilnost, koji je usvojila vladina grupa, sadrži sedam glavnih tačaka, među kojima je predviđena i mogućnost da se potraživanja radnika pretvore (konvertuju) u njihov udeo u kapitalu preduzeća, izjavio je Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije (UPS)

Prema njegovim rečima, konverzija potraživanja radnika predviđena je za privatizovana preduzeća, a UPS tu meru podržava i smatra je pravičnom.
- Svako od nas je mogao da uđe u tu avanturu, a onda da posledice prelomi na radnike i na državu. Neprihvatljivo je da mi kroz budžetska davanja platimo ono što je neko drugi morao da plati - rekao je on.
U merama je predviđena i mogućnost da sama država izmiri obaveze za neuplaćeno penziono osiguranje preduzeća i da u zamenu za to postane jedan od suvlasnika, ali Atanacković naglašava da je veliko pitanje odakle će biti obezbeđen novac.
- Za ovu vladu i građane to nije problem koji je nastao danas, već problem koji je nastao od 1995. godine i ne znam da li će to biti moguće. Ali, u krajnjoj liniji, država je i do sada finansirala i zdravstvo i Penzioni fond - kazao je on.
Atanacković je precizirao da dokument sadrži još tačaka o kojima je već bilo reči u medijima, a koje se odnose na povezivanje staža i osiguranja zaposlenih koje nije uplaćivano od 2005. do 2009. godine, potpisivanje Sporazuma o socijalnom partnerstvu i preuzimanje uloge i odgovornosti svih zainteresovanih strana u rešavanju problema.
- Kod toga UPS ima načelnu primedbu. Sada se i sindikati i poslodavci pozivaju na određeni nivo odgovornosti, a nikako ne nailazimo da Vlada govori o svojoj odgovornosti. Uprave za prihode su bile dužne da kontrolišu uplatu doprinosa i da ne dozvole da se ovako nešto desi. Nismo čuli da je bilo ko odgovarao iz Uprave prihoda, kao i iz Ministarstva finansija za neispunjavanje svojih obaveza - ukazao je on.
Atanacković je naveo da je predviđeno i blagovremeno i efikasno preuzimanje mera MUP-a za održavanje reda i mira, odnosno predlaže se da se na drugi način regulišu okupljanja i protesti radnika.
Kako je objasnio, UPS pomenuti dokument još nije dobila u pismenoj formi, kako bi dala svoje sugestije i predloge do naredne sednice Vlade, za kada je predviđeno da bude usvojen pomenuti paket mera.
Vladina radna grupa za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize juče je načelno usaglasila paket mera i očekuje se da bude predložen na usvajanje Vladi Srbije iduće sedmice.

Jedinstveni registar poreskih obveznika sprečiće svaki pokušaj izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, a taj registar, uprkos velikim opstrukcijama, trebalo bi da bude gotov do kraja ove godine, najavio je Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije u intervjuu za novi broj Ekonomist magazina.



„Niko neće imati mogućnost da posluje u Srbiji a da se ne zna ko stoji iza svake firme i to će biti strašno za sve koji još uvek nastoje da izbegnu plaćanje poreza i doprinosa”, rekao je Radosavljević.

On je najavio da će za dve godine elektronskim putem poreze moći da plaćaju svi u Srbiji, ne samo pravna lica, nego i građani.

“Takav sistem će na nulu svesti nivo poreskih utaja i malverzacija, a Poreska uprava će postati mnogo efikasnija”, kazao je Radosavljević.

On je naglasio da se mnogi protive uspostavljanju jedinstvenog registra, a pre svih vlasnici “fantomskih firmi“. U Poreskoj upravi procenjuju da su takve firme u 2008. oštetile budžet za 15 milijardi, a zaključno sa julom ove godine za još 7,9 milijardi dinara i zbog toga je Poreska uprava podnela 1.131 krivičnu prijavu.

Ljajić: Ništa neće biti poklonjeno
Ministar rada i socijane politike, međutim, kaže da to neće biti poklonjene pare i dodaje da alternative nije bilo i da je cilj vlade, prilikom donošenja odluke o paketu mera socijalne zaštite za zaposlene bio da radnici ne budu jedini koji trpe štetu i koji su na gubitku zbog posledica ekonomske krize.

"Naš cilj je bio da radnici ne trpe štetu i da ne budu oni jedini na gubitku, jer poslodavac je, iako nije platio doprinose na neki način zaštićen, dok je država sve to posmatrala sa strane, a ima realan politički, socijalni i ekonomski problem", naveo je Ljajić.

Postoje dva načina da poslodavci namire taj dug državi, precizirao je ministar. "Tražićemo od poslodavaca da podignu kredite, s tim što hipoteka neće biti imovina preduzeća nego njihova lična, a kod onih kod kojih to ne bude moguće dug će biti namiren vlasništvom države u kapitalu firme", naveo je Ljajić.

Kad se loše uporedi sa lošijim, onda može da izgleda bolje, ali to ne znači da je dobro. Ovako su juče ekonomisti komentarisali izjavu potpredsednika vlade Mlađana Dinkića „da je recesija na izmaku, a privreda u fazi stabilizacije”. Inače, ministar ekonomije i regionalnog razvoja je još u maju, pozivajući se na statističke podatke iz prvog tromesečja, objavio kako je kriza u Srbiji dotakla dno i da se već javljaju prvi znaci oporavka. Tada se nadležni ministar pozivao na ocenu Žan-Kloda Trišea iz Evropske centralne banke, a ovih dana uporište za optimizam nalazi u proceni Međunarodnog monetarnog fonda da će dogodine naša zemlja zabeležiti blagi privredni rast od 1,5 odsto.

Ali, ako je MMF procenio da će do kraja godine pad naše ekonomije biti četiri odsto, onda to ne znači da ako dogodine i bude rasta, opet nećemo biti u minusu, već će on biti sveden na 2,5 odsto, kažu analitičari. Prema oceni Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, „trebaće nam nekoliko godina da dostignemo nivo na kome smo bili prošle godine”.

– Još je daleko 2010. godina i treba biti prilično oprezan u iznošenju optimističnih prognoza. Ove godine možemo da očekujemo samo tavorenje, odnosno stagniranje. Ako nam narednih meseci ne bude bolje, biće dobro ako nam ne bude još gore – kaže Nikolić.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, u avgustu će statističari možda zabeležiti blagi oporavak na međugodišnjem nivou. To je moguće, objašnjava Nikolić, jer je prošle godine posrtanje počelo baš od kraja jula.

– Kada se sa niskom prošlogodišnjom osnovicom uporede ovogodišnji rezultati, onda može da se dođe do zaključka da je počelo usporavanje pada. Do kraja godine će biti zabeležen rast u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali će na međugodišnjem nivou pad industrijske proizvodnje biti 15 odsto. To ne treba zaboraviti. Dakle, o zaustavljanju pada možda može da se govori, ali je još rano pričati o oporavku. Ne znamo šta nosi sledeća godina – kaže Nikolić.

U prilog njegovoj izjavi govore i statistički podaci. Tako je recimo u julu industrijska proizvodnja manja za 15,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je upoređivano sa junom bila gotovo identična. A ako se prvih sedam meseci ove godine uporedi sa istim periodom prošle godine, onda je pad industrijske proizvodnje 17 odsto.

Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, slaže se da se stanje srpske ekonomije poslednjih meseci ne pogoršava. Nema pogoršanja, već se ovaj period može nazvati stanjem stagnacije, i to pod pretpostavkom da ne bude nekog spoljašnjeg šoka.

– Na primer, da nafta ne skoči na 100 dolara. Svi podaci trenutno idu u prilog statističarima. Ako, na primer, „Ju-Es stil” pokrene proizvodnju, to će se direktno odraziti na rast izvoza. Ovaj period godine se upoređuje sa prošlogodišnjim krahom, pa u ocenama treba biti vrlo oprezan – objašnjava Zdravković.

I autori „Kvartalnog monitora” takođe smatraju da je rano govoriti da Srbija ulazi u fazu oporavka. Da bi se dobila objektivna slika, potrebno je isključiti sezonski faktor koji u ovom slučaju može da je poboljša.

– To je trik koji, bojimo se, i Dinkić zna – zaključuju profesori Ekonomskog fakulteta.

Prema njihovim računicama, industrijska proizvodnja, a naročito prerađivačka industrija, pokazuje samo da se pad zakočio, ali nema nikakvih naznaka da privreda počinje da se oporavlja. Promet u trgovini na malo je takođe, statistički gledano, u fazi stagnacije, a upravo rast potrošnje pokazuje da dolazi kraj recesiji. Ni izvoz, zaključuju autori „Kvartalnog monitora”, ne može da bude vesnik izlaska iz krize. U maju i junu se zaustavio pad, ali u julu se ponovilo blago posrnuće.

– Najoptimističnije što možemo da kažemo jeste da je kriza malo zakočila. Koliko će to trajati i kada će se privreda pokrenuti, još je preuranjeno govoriti – ocena je saradnika „Kvartalnog monitora”.

>> Prema oceni Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, „trebaće nam nekoliko godina da dostignemo nivo na kome smo bili prošle godine”. << :tesi:

>> Najoptimističnije što možemo da kažemo jeste da je kriza malo zakočila. Koliko će to trajati i kada će se privreda pokrenuti, još je preuranjeno govoriti. <<
:bangbang: :titanic: :evil: :no: :( :kanta: :zszz: :osesio se:

A koliko ce nam tek trebati da se vratimo na nivoe od pre 20 god, pre raspada SFRJ ?! :( :( :(