U pripremi novi set zakona.
Zakon o tržištu hartija od vrednosti,
preradjuje se zakon o privrednim društvima,
kao i iymene u zakonu o preuzimanju.

Predstoje izmene na tržištu kapitala

- Jačanje nezavisnosti Komisije za hartije od vrednosti.
– Obaveza preduzeća na informisanje akcionara i investitora.
– Osetno smanjenje broja firmi na berzi.

Komisija za hartije od vrednosti trebalo bi da postane istinski nezavisna institucija na finansijskom i tržištu kapitala, poput Narodne banke koja taj status ima u monetarnom sistemu, a za svoj rad bi odgovarala isključivo Narodnoj skupštini. To znači da više ne bi bila pod nadzorom Ministarstva finansija, da ima finansijsku nezavisnost od svojih izvornih prihoda, a na njene odluke oni koji se smatraju oštećenima mogu da ulože žalbe sudovima, ali tek nakon konačnog rešenja. Uz to, članovi Komisije bi uživali imunitet, što bi im omogućilo da odole raznim vrstama pritisaka.

Nna berzi bi trebalo da se nađu isključivo preduzeća čijim akcijama se trguje, što znači oko 200 firmi, a ne 1.700, koliko ih je sada silom zakona, pri čemu se oko 700 nijednom nije pojavilo na tržištu, a većina samo povremeno.

To bi omogućilo da 35 revizorskih firmi i oko 200 ovlašćenih revizora mogu redovno da prate finansijsko poslovanje emitenata koji će biti u obavezi da redovno informišu investicionu javnost.

Nacrtom zakona, međutim, predviđaju se oštre kazne za razne vrste zabranjenog ponašanja. Pre svega zloupotrebu insajderskih informacija, a s ciljem da se obezbedi ravnopravnost svih učesnika u trgovanju.

Interesantna novina iz Nacrta zakona, koji bi, kako očekuje predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine, jeste i to što investicione jedinice fondova postaju „finansijski instrumenti”, što znači da moraju ući u regulativu koja se bavi sprečavanjem prevara i insajderske trgovine. U određenoj meri ograničava se i postojeća obaveza da se sve hartije moraju „prevesti” u elektronski oblik, odnosno dematerijalizovati, kako bi mogle da se uključe u Centralni registar. Jer, prema regulativi EU, zakon ne može da propiše obaveznu dematerijalizaciju zato što neke hartije mogu biti odštampane na papiru.

U Nacrtu zakona je predviđeno da sva obaveštenja mogu biti elektronska, što znači da su novinski oglasi dozvoljeni, ali nisu obavezni, što će sigurno dodatno pogoršati materijalni status štampanih medija.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Predstoje-izmene-na-trzishtu-kapitala.lt.html

Znaci lagano se dovodimo u red. Samo, bojim se, naci ce gilipteri nacin da i ovome doskoce.

Upravni odbor Beogradske berze uputio je članovima Berze ponudu za otkup paketa sa 11 običnih akcija po početnoj ceni od 150.000 po hartiji, objavilo je srpsko tržište kapitala.
Paket sa 11 akcija, koje predstavljaju 0,26 odsto ukupnog broja Berzinih hartija, košta 1,65 miliona dinara. Pojedinačna nominalna vrednost akcije je 30.200 dinara, navela je Berza. Beogradska berza od 2007. radi kao zatvoreno akcionarsko društvo. Pre toga se akcijama Berze intenzivno trgovalo na samom tržištu.

Najveći akcionar Beogradske berze je država preko raznih paradržavnih banaka i kompanija. Jedino srpsko tržište kapitala ima 82 člana.

16:01

"Preko tezge" i u Srbiji :zatvor:

Neda Ćućilo (BIZNIS)

Novi zakon o tržištu hartija od vrednosti kao novinu donosi sekundarnu trgovinu akcijama, izvan Berze i mimo brokera

Novi zakon o tržištu hartija od vrednosti izmeniće dosadašnju ulogu tržišta kapitala u Srbiji i pretvoriti ga u mesto gde će kompanije zaista moći da nađu kvalitetne izvore finansiranja i poboljšaju svoje poslovanje. Tome će doprineti izmena u zakonu koja predviđa postojanje konkurencije Beogradskoj berzi, odnosno razvijanje alternativnih tržišta i mogućnost da se transakcije, ako za tim postoji potreba, obavljaju i van nje.
Nacrt novog zakona predviđa izmenu regulatorne politike, kojom će biti otklonjeno ograničenje da se sekundarna trgovina može realizovati samo putem organizovanog tržišta. Sekundarna trgovina moći će da se obavlja bez javne ponude, a to znači da će trgovanje moći da se obavlja kroz privatno pregovaranje koje može, ali ne mora da uključuje Beogradsku berzu. Čak i kod trgovanja hartijama od vrednosti listiranim na Beogradskoj berzi moguće je vršiti kupovinu i prodaju između privatnih lica bez uključivanja berze, a ovakvo trgovanje moglo bi se odvijati sa ili bez posredovanja brokersko-dilerskih društava.
- Mehanizmi trgovanja će se promeniti, te neće biti striktno određeno mesto za trgovanje hartijama, investitori će sami moći da se dogovaraju gde, kada i kako će trgovati - kaže Robert Singletari, konsultant hartija od vrednosti USAID-ovog Projekta podrške ekonomskom razvoju Srbije.
On kaže da će to, uz ostale izmene u regulativi, doprineti da se uloga tržišta kapitala sa pomoćnika u procesu privatizacije premesti na mesto prikupljanja kapitala za uspešnije poslovanje kompanija.
Što se tiče sekundarnih tržišta ili takozvane "trgovine preko tezge" (OCT), i njena regulativa je bila jedna od glavnih tema na godišnjoj konferenciji Međunarodne organizacije regulatora tržišta kapitala (IOSCO), po čijim će smernicama biti usklađen novi zakon u Srbiji.
- Ideja je da se sa svim nelikvidnim hartijama trguje po mnogo jednostavnijoj proceduri od one na organizovanom tržištu, što je za nas dosta značajno pitanje i mi ćemo u novi zakon implementirati model koji usvoji IOSCO. Na našem organizovanom tržištu postoji oko 2.000 hartija, a realno treba da ih ima manje od 100, što znači da bi ostalim akcijama moglo da se trguje "preko tezge" - kaže Dušan Bajec, član Komisije za hartije od vrednosti (KHOV).
Komisija će biti nadzorni organ i za transakcije obavljene van Beogradske berze, i sve one će proći kroz Centralni registar hartija od vrednosti. Milko Štimac, predsednik KHOV, kaže da će kontrola biti jednaka kao i na organizovanom tržištu, a moguće prevare, ucene i iznude na ovom tržištu teže će se utvrđivati, jer se ovakvo trgovanje obavlja na dobrovoljnoj bazi dve strane koje se dogovaraju.
- To su nedozvoljene radnje koje ukoliko neko hoće da obavlja može i na organizovanom tržištu i do sada je otkriveno da je u oko 10 kompanija bilo takvih radnji. Kazne za takve prestupe nisu u našem delokrugu, već organa krivičnog gonjenja - kaže Štimac. :kanta:
Evo sta kazu brokeri:

Opasna "neorganizovanost"

Učesnici na srpskom tržištu kapitala smatraju da je uvođenje alternativnih tržišta, onako kako to sada stoji u Nacrtu zakon o tržištu hartija od vrednosti, malo rogobatno rešenje s obzirom na nivo razvijenosti tržišta i da postoji opasnost da takvo tržište bude "neorganizovano".

- Ovakva rešenja već postoje na mnogim razvijenim tržištima u svetu, a kod nas postoji opasnost da bi takvo trgovanje postalo još netransparentnije. U svakom slučaju ovo je nacrt zakona i rešenja nisu konačna, a svakako će biti potrebni dodatni podzakonski akti koji će detaljnije definisati ova rešenja - smatraju brokeri.

Uzas!
I do sada se naveliko muvalo, a ako ovo uvedu, nista sem muvanja nece ni postojati. :osesio se:
Kako ce mali investitori uopste moci da prate sta je, kada, koliko i po kojoj ceni trgovano?
I kome cu uopste moci da se obratim, ako hocu da kupim/prodam neku nelikvidniju hartiju? Hoce li se sve pretvoriti u ono "koljem (trgujem) po kucama" ??? :no:
O pritiscima na zaposlene da i ne govorimo. :lud:
Meni ovo lici na veliko nazadovanje, a ne napredovanje trzista HoV. :zszz:

Evo sta kazu brokeri:

Opasna "neorganizovanost"

Učesnici na srpskom tržištu kapitala smatraju da je uvođenje alternativnih tržišta, onako kako to sada stoji u Nacrtu zakon o tržištu hartija od vrednosti, malo rogobatno rešenje s obzirom na nivo razvijenosti tržišta i da postoji opasnost da takvo tržište bude "neorganizovano".

- Ovakva rešenja već postoje na mnogim razvijenim tržištima u svetu, a kod nas postoji opasnost da bi takvo trgovanje postalo još netransparentnije. U svakom slučaju ovo je nacrt zakona i rešenja nisu konačna, a svakako će biti potrebni dodatni podzakonski akti koji će detaljnije definisati ova rešenja - smatraju brokeri.

Brokeri seru.

Evo da se ne zaboravi: http://www.youtube.com/user/mvinvestments

Akcijskog fonda Republike Srbije, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti je izvršio prenos akcija sa vlasničkih računa hartija od vrednosti akcionara koji su se odrekli besplatno stečenih akcija na račun hartija od vrednosti Akcijskog fonda Republike Srbije.

Sastav korpi indeksa akcija Belex 15 i Belexline na Beogradskoj berzi biće promenjen od 1. oktobra, saopštilo je srpsko tržište kapitala nakon redovne revizije indeksa


U indeks Belex 15, u čijem su sastavu najlikvidnije hartije, biće uključene akcije beogradskog preduzeća "Meser Tehnogas" (TGAS), dok će zbog izuzetno niske likvidnosti biti isključene akcije požarevačkog konditora "Bambi Banat" (BMBI).
Berza je objavila i da će biti izmenjen "fri flout" faktor, koji pokazuje procenat akcija u slobodnom prometu, i to vranjskog "Alfa plama" (ALFA), članice B listinga, i beogradske "Telefonije" (TLFN). Za "Alfa plam" novi "fri flout" faktor je 66,26 odsto, prema prethodnih 66,66 odsto, a za "Telefoniju" 72,88 prema 73,07 odsto.
Nadležni komitet Beogradske berze takođe je, u skladu sa metodologijom za izračunavanje indeksa, odlučio o promeni strukture korpe kompozitnog indeksa Belexline. Iz indeksne korpe tog pokazatelja biće isključeno 17, a u nju uključeno 16 hartija.
Inače, indeks Belex 15, koji je prethodnih osam uzastopnih dana bio u rastu, na početku trgovanja u sredu bio je u padu za oko pola procenta i vredeo je 787,94 poena. Dosadašnji maksimum od 3.335,20 poena Belex 15 je ubeležio početkom maja 2007, dok je na minimumu od 347,46 poena bio u martu ove godine.
Belexline trenutno je na nivou od 1.481,84 indeksa poena, prema do sada maksimalnih 5.007,34 iz maja 2007. i minimalnih 841,99 poena s početka aprila ove godine.

Tehnoza je cudo

Pitanje:

Od juce ne mogu da vrsim pretragu na CRHOV ( http://www.crhov.rs/?Opcija=1).
Naime, uopste ne mogu da unesem kriterijume pretrage u prozor Naziv eminenta/Maticni broj.
Da li neko ima isti problem?
Resenje?

Kod mene ne moze pretraga preko Mozille.Probaj preko Explorera!
Pozdrav!

@Milica1

To je to tnx.

Mene muci taj problem vec danima i razgovarao sam sa nekoliko prijatelja. Nije mi palo napamet da genijalci u CRHOV-u nisu optimizovali sajt za Mozillu. Pa, je l' ovo XIX vek?

Osnovna ideja sajta je da se što teže koristi. Oni samo lupaju glavu kako da se onemogući automatizovano preuzimanje podataka. Za ostalo ih baš briga.

Zna li neko gde da se zalimo, od koga da trazimo da ponovo proradi sa mozile?
Ako neko nadje adresu trebalo bi svi da apelujemo i da dosadjujemo dok se stanje ne promeni