Na kraju 2008. kapital NBS iznosio je 59,7 milijardi dinara i u odnosu na prethodnu godinu povećan je za 57,8 milijardi dinara, uglavnom zbog ostvarene dobiti i povećanih revalorizacionih rezervi.

Savet NBS usvojio je 16. juna 2009. godišnje finansijske izveštaje i doneo je odluku o raspoređivanju dobitka, prema kojoj će se 22,6 milijardi dinara iskoristi za pokriće gubitka prethodnih godina, 14,7 milijardi dinara za formiranje posebnih rezervi, a preostali iznos od 20,7 milijardi dinara za povećanje osnovnog kapitala NBS.


Koga su ovi varali?? I došli do ovolike zarade?

BEOGRAD, Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac rekao je danas da je dobitak banaka u Srbiji gotovo ravan gubitku privrede.

On je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da o tome najbolje govori zvanična informacija Narodne banke Srbije da je privreda u prošloj godini poslovala sa gubitkom od 37,113 milijardi dinara, a vanprivreda, u kojoj su banke okosnica, imale dobitak 32,3 milijarde dinara.

Kanjevac je za takvu situaciju u privredi okrivio javna preduzeća, “u kojima su plate daleko najveće, a nezarađene”, vještačko držanje visokog kursa dinara, “što koristi samo uvoznicima pa izvoz stalno opada i povećava spoljno-trgovinski deficit”, te povećanje cijena naftnih derivata, “koji vuče rast ostalih cijena”.

BERLIN, U Njemačkoj će, odlukom Bundestaga (donjeg doma parlamenta), biti stvorena takozvana “loša banka” u koju će komercijalne banke moći da prebace dio svojih loših kredita koji će u njoj ostati dotle dok vlada ne bude odlučila šta sa njima da radi.
Cilj formiranja te “loše banke”, kako je predočeno u njemačkom parlamentu, jeste da se pomogne komercijalnim bankama da izađu iz finansijske krize tako što će imati mogućnost da se oslobode loših kredita koji će preći na tu novu banku.
Takozvana toksična aktiva, kako se često govori za loše kredite koji su premašili obim od “mnogo milijardi evra”, blokira kreditno tržište i sprečava brži oporavak privrede, ističu stručnjaci.

VAŠINGTON, Federalna kancelarija SAD za osiguranje uloga odlučio da zatvori još sedam finansijskih institucija, računajući tu i šest banaka u saveznoj državi Ilinoj, koje kontroliše jedna porodica, i jednu manju banku u Dalasu.
Od početka godine u SAD bankrotirale 52 banke.

FDIC je suočen s naglim rastom propalih banaka zbog problema s plaćanjem kredita i hipoteka i loših investicija, ukazuju analitičari podsjećajući da je tokom cijele prošle godine u SAD bankrotiralo 25 banaka, a godinu dana ranije tri.

Narodna banka Srbije (NBS) ima obavezu da, u trećem kvartalu ove godine, izvrši stres testove kod poslovnih banaka u Srbiji.
Prve testove će morati da prođe 16 poslovnih banaka u zemlji, od čega četiri državne, a kasnije će analizu proći i ostale banke. Stres testovi predstavljaju simulaciju različitih scenarija, kako bi se utvrdila sposobnost banaka da izdrže neočekivane šokove na tržištu. Ovi testovi su uobičajeni u razvijenim privredama i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) su već sprovedeni, dok će u narednim mesecima biti sprovedeni i u Evropi.

Kao rezultat ovih testova dobijaju se podaci važni za menadžment banaka, na bazi kojih se mogu ojačati slabije strane poslovanja banaka. Rezultati testova neće biti javni, najavila je NBS, jer predstavljaju poslovnu tajnu zbog velikog rizika pogrešne interpretacije.

Rezultati ovakvih testova svuda u Evropi su tajni, dok u SAD ove podatke daju na uvid javnosti.

U Srbiji trenutno posluju 34 banke, a toliko ih je bilo i na kraju 2008. godine. Očekivanja su da će se u budućnosti bankarski sektor proširivati, imajući u vidu da je veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, kaže se u najnovijoj ediciji “Finansije top 2008”, mesečnika “Biznis i finansije”.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=101399

Mislim da ce u narednom periodu od nekih god. dana mnoge banke po srbiji morati da se ujedine da bi zadrzale likvidnost i osta ce manje od pola nego sada e sada je pitanje zasto tako mislim? zato sto ce gasprom banka i moskovska banka preuzeti sve vece klijente a ove leve "strane" banke ce ostati sa sitnom klijatelom. npr gasprom banka ce kupiti privrednu banku pancevo a ves je izpraznila sprat u nisovoj zgradi u ns i preuzelaga. Banke ove leve po srbiji imaju veliku zaradu na kursnoj razlici ali to ce biti jos malo :curac:
Vreme je da dodju prave i ozbiljne banke! Gasprom, Moskovska, Dojce, Siti. a filijale smece baj baj! :wave1:

BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je spisak od 27 banaka koje su ispunile uslove za učešće u programu podrške, odnosno pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti, pošto su preuzele obaveze utvrđene takozvanim Bečkim sporazumom.
NBS je, odlukom od 5. maja, posle sastanka u Beču sa predstavnicima 10 najvećih banaka u Srbiji, propisala posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, koje imaju za cilj, između ostalog, da obezbede bankama pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti. Radi korišćenja tih mera podrške, banke su bile dužne da, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila NBS i dostave potrebnu dokumentaciju kojom to dokazuju.

Obaveze banaka podrazumevaju održavanje izloženosti prema Srbiji do kraja 2010. godine, na nivou iz decembra 2008. i na održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i pokazatelja likvidnosti banke na propisanom nivou. Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omogućavanje dužnicima da izvrše konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omogućavanje dužnicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom.

Od ukupno 34 banke koje posluju u Srbiji, zainteresovanost za učešće u tom programu iskazala je 31 banka i nakon procene dostavljene dokumentacije, NBS je ocenila da je uslove ispunilo 27 banaka. NBS će bankama koje navedene uslove ispune, između ostalog, ponuditi nove izvore likvidnosti - dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne swapove.

Banke koje su ispunile uslove za mere podrške su Alfa banka, Banca Intesa, Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Eurobanka EFG, Erste banka, Findomestic, Hypo alpe adria, KBC banka, Komercijalna banka, Marfin banka, Meridian banka, NLB banka, Opportunity banka, OTP banka, Pireus banka.

Na spisku su i Privredna banka Pančevo, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, ProCredit, Societe Generale, Srpska banka, Vojvođanska banka, UniCredit, Univerzal i Volksbanka.

Za Moskovsku banku u Srbiji nema krize

3.8.2009.
Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke u Srbiji, kaže u intervjuu za Biznis da se u Moskovskoj banci Beograd ne oseća kriza jer je njihova matična banka u Rusiji na vreme predvidela situaciju, a u Srbiji kao jedinu antikriznu meru koriste selekciju klijenata


Plan vam je bio da kroz akviziciju uđete u još neku domaću banku. Kako tu stoje stvari?

- Nismo odustali ni od jednog svog prvobitnog plana, ali naš cilj je da ih realizujemo kontinuirano, utvrđenim redosledom. Za sada nam je prioritet da ostvarimo planove u vezi sa našim poslovanjem u smislu aktivnosti sa privredom i stanovništvom. Što se akvizicija tiče pomno pratimo situaciju na domaćem bankarskom tržištu i o tome ćemo odlučivati kada za to dođe povoljan trenutak.

Moguće spajanje državnih banaka

Kakva je sudbina Srpske banke, Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo? Da li se od njih može napraviti jedna zdrava banka?

Na ova pitanja za sada nema odgovora, pa je sudbina tih banaka neizvesna.

Agencija za osiguranje depozita prosledila je vladi elaborat o spajanju preostalih banaka u većinskom državnom vlasništvu, a vlada bi o tome trebalo da se izjasni za dve nedelje. Bar tako najavljuje Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, i kaže da će se o kragujevačkoj Kredi banci raspravljati na jesen jer su za nju zainteresovani Slovenci. Učešće vlade u odlučivanju o sudbini ovih banaka je njena obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci koju ona ispunjava na vreme.

U elaboratu se predlaže spajanje Srpske banke (96,5 odsto u državnom vlasništvu), Poštanske štedionice (63,7 odsto) i Privredne banke Pančevo (92,9 odsto), ukoliko svi daju saglasnost.

– Svetska banka i MMF ne žele da nijedna banka dođe u problem. Zato su tražili od Srbije da preduzme mere da državne banke, koje nemaju mogućnost da se dokapitalizuju kao privatne, ne dođu u nezgodnu situaciju i odu u stečaj, što bi po domino efektu moglo da se proširi na sve druge – kaže Ilić.

Inače, država ima manjinski udeo u Čačanskoj banci (38,8 odsto), Komercijalnoj banci (38,6 odsto), Jubmes banci (21 odsto), Agrobanci (20 odsto) i Privrednoj banci Beograd (19,4 odsto).

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Moguce-spajanje-drzavnih-banaka.lt.html

Unikreditova analiza bankarskog sektora Centralne i Istočne Evrope





Ceo tekst na: http://seekingalpha.com/article/155865-a-detailed-overview-of-central-and-eastern-european-bank-players

A kompletan izveštaj Unicredit-a možete skinuti sa: http://www.4shared.com/file/124577970/4a5e4f6f/BankingStudy_UniCredit_Group_July2009.html

Signal koji je stranim investitorima poslao MMF je i dobar i loš, ali samo domaća štednja građana i države može zemlju izvesti iz krize. Odlaganje razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom nije dobar znak za strane kreditore, ali sa druge strane, njihova odluka da odobre kredit od 600 miliona dolara govori da u Srbiji nije sve tako crno, kaže za Biznis Klaus Miler, član Izvršnog odbora Folksbanke



Prema njegovim rečima, odluka o odobrenju kredita šalje signal da je ova institucija ipak zainteresovana za Srbiju i svesna da je Vlada Srbije u jako teškom položaju zbog čega joj treba više vremena, ali oslonac mora biti pre svega na "domaćim snagama".

- U Srbiji se ne štedi dovoljno, tako da se stopiranje priliva kapitala pokazalo kao jak udarac za privredu. Situacija će se poboljšavati vrlo sporo i to, po mom mišljenju, kroz kombinaciju veće štednje građana, većeg izvoza privrede, nižeg javnog deficita i, eventualno, novog starta priliva kapitala. Vrlo važno pitanje ovde je sposobnost Vlade da sprovede reforme. Međunarodni investitori su vrlo skeptični sada i Vlada mora da povrati njihovo poverenje. Ako se reforme uspešno sprovedu doći će i novi kapital. Očekujemo da 2009. i 2010. godina budu teške za opštu ekonomiju, a od 2011. se nadamo poboljšanju.

Da li ste spremni i pod kojim uslovima da kreditirate kompanije koje su usled krize na "klimavim nogama"?

- Stanje u privredi nije nimalo ružičasto. Najveći problem je u tome što su mnoge kompanije finansijski vrlo slabe jer su uzele previše kredita i sada su opterećene dugovanjima. Za nas, kao banku, jednostavno nije moguće da pozajmimo novčana sredstva ovakvim kompanijama, zbog njihovog lošeg finansijskog stanja. Kao posledicu toga, mi imamo vrlo ograničen broj "kvalitetnih" zahteva za kredite od strane korporativnih klijenata. Samo nekoliko kompanija sada ima računovodstveno stanje u dovoljno jakim brojkama da opravdaju investicione kredite. Te kompanije će moći da iskoriste recesiju da značajno poboljšaju svoju tržišnu poziciju.

Koliko se kasni sa otplatom kredita?

- Merimo obim kredita gde klijent kasni više od 90 dana, to je međunarodna definicija, po kojoj smo mi na pet odsto, dok je na kraju prošle godine kašnjenje iznosilo 2,5 odsto. Kašnjenje u otplati je logično, jer ako imate recesiju normalno je da je fizičkim licima i firmama teško da vraćaju kredite i to ne treba da izazove paniku. Prevara, u smisli da klijent beži iz zemlje ili da je uzeo kredit i da sada ne pokušava da reši njegovo vraćanje, ima vrlo malo. Ono što pogoršava situaciju u Srbiji su zakašnjenja države, sa, na primer, graditeljima puteva. Ovo pokazuje koliko je veliki problem u javnom sektoru. Vlada bi, pre svega, trebalo da plati svoje račune, pre nego što potroši novac poreskih obveznika na subvencionisanje kredita.

Da li samo javna preduzeća "stvaraju probleme"?

- Dodatni problem ovde su vrlo visoki zahtevi Narodne banke Srbije koji se odnose na kapital banaka. Sa kapitalom od 200 miliona evra, koliko ima Folksbanka Srbija, banka u Nemačkoj bi mogla dati oko tri puta više kredita, jer joj je potrebno manje kapitala. Naravno, dobro je imati vrlo stabilne banke s puno kapitala, ali ovo takođe ima visoku cenu: banke onda mogu davati manje kredita. U ovom trenutku, vrlo je malo srpskih banaka koje će biti u mogućnosti da dobiju dodatni kapital, tako da su primorane da ograniče svoje poslovanje.

Imate li poseban mehanizam za rešavanje probleme s klijentima koji kasne?

- Problem u otplati obaveza se može rešiti na nekoliko načina, počevši od kvalitetnih saveta od strane banke, preko reprograma obaveza koji podrazumeva produženje roka otplate kredita i/ili odobravanje dodatnog grejs perioda, do rešenje problema koje podrazumeva reorganizaciju poslovanja kompanije, što uglavnom podrazumeva određene racionalizacije, prodaju dela kompanije ili imovine koja nije vezana za glavnu poslovnu aktivnost. Realizacija obezbeđenja od strane banke je nešto za čime se poslednje poseže i to se, skoro po pravilu, čini samo onda kada se proceni da kompanija nije u mogućnosti da se izbori sa problemima u kojima se nalazi.

Prvi ste promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom. Da li vam se isplatilo?

- Sve projekcije Folksbanke od jeseni prošle godine, kada smo promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom, u potpunosti su se obistinile. Velika povoljnost kod ovakve vrste zaduživanja je to što klijent uvek zna tačan iznos mesečne rate, dok kod kredita u evrima to ne može da zna i zavisi od kursa na dan dospeća rate. Takođe se klijent ne izlaže dodatnim troškovima prilikom plaćanja mesečnih obaveza jer su rate dinarske - domaća valuta, tj. nema obračuna u odnosu na kurs i nema bojazni od inflacije jer će eventualni rast inflacije ići u prilog korisnicima ovih kredita, tj. klijenti plaćaju nominalno iste iznose mesečnih rata, ali realno.

Da li to znači da "znate" koliki će biti kurs?

- Mi dajemo fiksne kamate za dinare jer su to dinari iz našeg sopstvenog kapitala, odnosno to su pare naših akcionara koje su najvećim delom bile u repo transakcijama kod centralne banke i nama je sad interes da te pare plasiramo kod klijenata. Drugim rečima, nemamo projekciju kursa na osnovu koje dajemo dinare. Naša projekcija je da će do kraja godine kurs biti 100 dinara za evro, ali to je naša projekcija za naš budžet, a ne da bi na osnovu toga kalkulisali kamatu na dinare.

Kako komentarišete situaciju s presudama protiv banaka koje su samoinicijativno dizale kamate u BiH?

- Banke su kompanije kao i sve druge, mi kupujemo novac, uzimamo depozite i kredite iz inostranstva i onda ga prodajemo, odnosno dajemo kredite. Ako se troškovi banke prilikom kupovine novca povećavaju, sada trenutno plaćamo oko 2,5 odsto marže na kredite iz naše centrale, za razliku od prošlogodišnjih jedan odsto, onda i banka mora da poveća cenu kredita za svoje klijente. Objektivno gledano, ne vidim šta je tu neosnovano u povećanju kamate od strane neke banke. S druge strane, ako u ugovoru piše da je fiksna kamata i ako nema klauzule koja banci daje pravo da poveća kamatu onda povećanje kamate nije u redu. Ako klijent tuži banku onda problem može da predstavlja i to koliko se sudija razume u bankarske poslove, odnosno kako će on ugovor između banke i klijenta da interpretira. Folksbanka je na novih 1.200 ugovora imala manje od 10 odsto žalbi i to uglavnom na povećanje kamata. Imali smo slučajeve kada je posle medijacije odlučeno da vratimo novac klijentu koji se žalio, ali to su slučajevi kod posebnih ugovora, kod ljudi koji su bili vezani za banku.

Šta je sa vašom prošlogodišnjom akcijom "čeri ap", investicionom štednjom u evrima sa kamatom do 17 odsto godišnje?

- Proizvod i dalje postoji, jer on garantuje kapital. Drugim rečima, ako dođe do povećanja na berzi povećava se i kamata, ali ako dođe do pada nema dobitka, ali se novac ne gubi. Nažalost, ove godine neće biti dobitka zbog pada berze, a zagarantovana kamata na godinu dana je dva odsto. "Čeri ap" proizvod je veoma popularan na zapadu. Očekivali smo da ćemo dobiti 10 miliona evra u depozitima od ovog proizvoda, a na kraju smo dobili 300 hiljada. Ipak, smatramo da je dugoročno ovaj proizvod veoma interesantan, jer vi kao pojedinac ne možete da trgujete akcijama u Americi ili Nemačkoj, a "čeri ap" vam to omogućava.

U ponudi su vam "enerdži efišensi krediti"?

- Folksbanka Srbija i Nemačka razvojna banka (KfW) potpisale su ugovor o kreditnoj liniji od 10 miliona evra za finansiranje projekata koji imaju za cilj povećanje energetske efikasnosti i uštedu energije u sektoru malih i srednjih preduzeća i pod određenim uslovima u sektoru stanovništva. Finansiraju se projekti za fizička i pravna lica koji će doprineti povećanju energetske efikasnosti, uz uslov da je minimalna ušteda energije 20 odsto, i to kreditima za rekonstrukciju stambenog i poslovnog prostora, kupovinu opreme, kao i preko potrošačkih kredita za fizička lica. Korisnici ovih kredita ostvaruju dvostruku korist. Prva je što na osnovu preduzetih mera ostvaruju značajno niže troškove za utrošenu energiju u poslovnim i stambenim prostorima, kao i proizvodnim procesima, a druga je korišćenje kreditne linije pod veoma povoljnim uslovima sa vrlo konkurentnom kamatnom stopom za finansiranje projekata. Kamate stope su za potrošačke kredite 9,95 odsto (EKS 11,4 odsto); za rekonstrukciju stambenog prostora 6,65 odsto (7,08 odsto); za rekonstrukciju poslovnog prostora 9,95 odsto (10,74 odsto) i za opremu i vozila 9,95 odsto. (EKS 11,4 odsto).

Pregled bankarskog sektora :

AGBN

Broj izdatih hartija 718.748
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 21.076

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009. :
Dobit . - 855.901

Tržišna kapitalizacija7.025.761.700
EPS 743,69
P/E 13,14
P/B 0,46
ROE 3,52

AIKB

Broj izdatih hartija 1.212.304
Nominalna vrednost hartije 1.900
Obračunska vrednost akcije 3.767,47

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 2.186.594

Tržišna kapitalizacija 23.568.832.896
EPS 569,86
P/E 4,96
P/B 0,75
ROE 16,09

KMBN

Broj izdatih hartija 870.931
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 28.001,37

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 870.403


Tržišna kapitalizacija 31.356.128.793
EPS 3.065,82
P/E 11,74
P/B 1,29
ROE 10,90



UNBN

Broj izdatih hartija 567.481
Nominalna vrednost hartije 6.000
Obračunska vrednost akcije 10.350,33

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 200.632

Tržišna kapitalizacija 4.662.423.896
EPS 1.662,57
P/E 4,94
P/B 0,79
ROE 16,06


JMBN

Broj izdatih hartija 215.553
Nominalna vrednost hartije 10.100
Obračunska vrednost akcije 19.247,88

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 205.157


Tržišna kapitalizacija 4.214.276.703
EPS 6.005,91
P/E 3,26
P/B 1,02
ROE 31,20


CCNB

Broj izdatih hartija 133.456
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 29.495

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 64.358

Tržišna kapitalizacija 3.069.754.912
EPS 1.915,68
P/E 12,01
P/B 0,78
ROE 6,60

MTBN

Broj izdatih hartija 1.027.849
Nominalna vrednost hartije 5.500
Obračunska vrednost akcije 7.438

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -873.495)

Tržišna kapitalizacija 8.932.007.810
EPS /
P/E /
P/B 1,17
ROE -105,26

PRBN

Broj izdatih hartija 2.492.828
Nominalna vrednost hartije 1.000
Obračunska vrednost akcije 1.124,70

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 12.113

Tržišna kapitalizacija 2.233.573.888
EPS 47,70
P/E 18,78
P/B 0,80
ROE 4,24

CYBN

Broj izdatih hartija 142.655
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 8.169,98

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -122.784)


Tržišna kapitalizacija 733.817.320
EPS /
P/E /
P/B 0,63
ROE -52,84


PBNP

Broj izdatih hartija 242.021
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 16.580,82

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak – (-1.712.301)


Tržišna kapitalizacija 1.726.577.814
EPS /
P/E /
P/B 0,43
ROE -5,80

PSBN

Broj izdatih hartija 361.053
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 15.690

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 348.093


Tržišna kapitalizacija 3.610.530.000
EPS 3.595,63
P/E 2,78
P/B 0,64
ROE 22,91

SRBN

Broj izdatih hartija 161.706
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 20.183,32

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 10.301

Tržišna kapitalizacija 2.003.537.340
EPS 43,33
P/E 285,93
P/B 0,61
ROE 0,21

Oprezno s bankama
Ekonomista Zoran Jeremić kaže da treba biti oprezan sa kupovinom akcija banaka jer im je neizbežan rast nenaplativih potraživanja, pogoršanje kvaliteta aktive i smanjenje profita. Nezgodno je, tvrdi naš sagovornik, i što se profiti banaka uglavnom zasnivaju na kupovini državnih hartija. Prema podacima NBS u avgustu ove godine, banke su u hartijama NBS imale oko 150 milijardi dinara i 70 milijardi dinara u državnim hartijama.

Znači li to da bi Inteza Sanpaolomogla u Srbiji uskoro da kupi još neku banku?

Zašto da ne. Ukoliko pronađemo nešto što bi bio pravi spoj kvalitetnog portfolija, kvalitetne aktive, banke koja ima široku bazu klijenata, kao i i komplementarnu mrežu poslovnica... Dovoljno smo jaki da možemo da razmišljamo o kupovini takve banke.
Đovani Bokolini, direktor Divizije internacionalnih banaka članica Inteza Sanpaolo.

Koliko ja vidim AIBN ima solidan bilans na 3q, AGBN iznenadjujuće, mada imaju enu obavezu o otkupu sopstvenih akcija na40k,
Tako gledano PSBN je apsolutno: STROG BUY!!
Ne bih da pumpam, al rezultati mi to govore....


.